Izbore dobijaju influenseri

Ove godine se održavaju predsednički izbori u Americi. Branilac titule, Donald Tramp, još uvek očekuje da Demokratska stranka izabere odgovarajućeg izazivača na svojim unutarstranačkim izborima.

Jedan od ozbiljnijih pretendenata na presto u američkom DS-u je Majkl Blumberg, milijarder i bivši gradonačelnik Nju Jorka, ujedno najstariji i najbogatiji od svih demokrata.

Međutim, godine mu nisu prepreka da shvati da se danas, u digitalno doba, izbori dobijaju u online etru. Uz praktično neograničena sredstva kojima raspolaže, jedan je od najaktivnijih na društvenim mrežama i trenutno vodi najupečatljiviju kampanju.  

Kako navodi magazin ,,Wired’’ u članku Stižu nam influenserski izbori, Majkl Blumberg je u okviru svoje predsedničke kampanje platio influensere na društvenim mrežama da ga prikažu kao ,,kul tipa’’.

Pri tom je angažovao influensere koji imaju milionsku armiju pratilaca. Blumbergova kampanja nije ni prva ni poslednja koja pokušava da stekne kredibilitet putem online influensera.

Startapovi i medijski stratezi širom SAD pokušavaju da se adekvatno pozicioniraju kako bi postali deo ovog novog talasa političkog marketinga.

Izbori 2020. godine će, nažalost, najverovatnije obilovati plaćenim reklamama na društvenim mrežama na stranicama fitnes blogera, poznatih kuca sa instagrama, jutjubera i ostalih viralnih izvora.

Izbori 2016. godine bili su pokazna vežba kako kandidati i njihove pristalice mogu da upregnu društvene mreže za širenje informacija (kao i dezinformacija).

Ove godine, angažovanje influensera i kreiranje memova se vrši neskriveno i mnogo  direktnije.

Meme2020, nova kompanija koja je preplavila internet memovima za Blumbergovu kampanju, u vlasništvu je Mika Purzickog, čoveka sa bogatim iskustvom u objavljivanju nekvalitetnog ali viralnog sadržaja, koji je poznat još i kao lider marketinške kompanije Jerry Media koja stoji iza naloga @FuckJerry.

Pre angažovanja Meme2020, Blumberg je angažovao agenciju Tribe, koja je plaćala influenserima po 150 dolara za slike i klipove koji podržavaju Blumbergovu kandidaturu.

Nedovoljno regulisana oblast

Regulativa na ovom planu je još uvek u sivoj zoni. Za razliku od komercijalnih objava koje podležu propisima, politički oglasi su još uvek nedovoljno regulisani.

Svako ko prati bilo kog člana Kardašijan dinastije, primetio je #ad tegove na njihovim postovima koji reklamiraju laksative ili druge medikamente.

Federalna izborna komisija još uvek nije postavila koherentni korpus propisa za online političko oglašavanje, izuzev određenih uslova u pogledu objavljivanja izvora.

Individualne platforme kreiraju sopstvenu strategiju vezanu za politički marketing. TikTok je na primer nedavno potpuno zabranio politički marketing.

Druge kompanije uglavnom igraju na sigurno i pokazuju veliku dozu opreza.

Mae Karwowski, generalni direktor influenserske agencije Obvious.ly, je oprezan kada je u pitanju ulazak u poltičku arenu. ,,Najgori scenario je kada se neko, koga uopšte ne zanima politika, obraća samo zato što je plaćen. To je jedna velika medveđa usluga za našu zemlju.”

Neke kompanije se opredeljuju za nenovčane nadoknade influenserima, omogućavajući im pristup političarima, što je ponekad efektnije od novčane naknade.

Pozivaju se na VIP sastanke, političari prave selfije sa influenserima i postavljaju im pitanja bez propagandnih pretenzija, kako bi na taj način doprli do njihovih brojnih pratilaca.

Ono što je posebno zanimljivo je da se desničarske stranke generalno bolje snalaze na polju online nastupa i progresivne stranke mogu dosta od njih da nauče.

Republikanci mnogo bolje rade digitalni marketing od Demokrata i pokazuju bolje razumevanje kada su u pitanju suptilne promene političkog pejzaža. Predsednik Tramp se u tom smislu smatra pionirom u stvaranju novih pristalica uz pomoć internet influensera.

Da li će Amerikanci prihvatiti ideju da atraktivni ljudi i simpatične mace koje prate na društvenim medijima mogu biti i izvori političkog uticaja? U svakom slučaju, uticaj influensera na glasače može daleko da prevaziđe uložena sredstva za njihov plasman u medijima.”

Neki kandidati su i sami uspeli da se pretvore u influensere, poput demokratske predstavnice, Alexandria Ocasio-Cortez koja je izgradila svoj brend (AOC) zahvaljujući zapaženom prisustvu na Tviteru i Instagramu i brojnim pratiocima.

Ipak, političar sa takvom vrstom digitalne harizme su još uvek prilično retki.

Poslednje, ali ne i najmanje važno pitanje je kako će glasači prihvatiti ovu vrstu oglašavanja.

Politički marketing u Srbiji

U Srbiji je ovakav vid političkog marketinga još uvek na značajno nižem nivou, iz brojnih razloga. Prvi je možda vezan za političku kulturu i pismenost.

Iako broj korisnika društvenih mreža neprestano raste i po tome pratimo pa čak i pretičemo razvijene zemlje, one se kod nas još uvek koriste kao sredstvo za razonodu i zabavu.

S druge strane, političke stranke, čast izuzecima, još uvek nisu na adekvatan način prepoznale i iskoristile moć digitalnog marketinga.

Nedostaju profesionalno rađene kampanje i jasne poruke, kao da su i sami akteri svesni da je glasačko telo u Srbiji još uvek teško odvojiti od televizije kao glavnog informativno-propagandnog medija.

Primećuje se odsustvo stručnog kadra u timovima koji rade online kampanje domaćih političara, što se ne može pravdati nedostatkom materijalnih sredstava, posebno imajući u vidu relativno niske cene oglašavanja na lokalu.

Izuzeci su u ovom slučaju vladajuća stranka koja je vešto ovladala svim tehnikama manipulacije i ubeđivanja, uključujući i digitalne medije, kao i stranka ,,Dosta je bilo’’, koja se malo ozbiljnije bavi svojim online nastupom. Ostali su ili ispod proseka ili nisu vredni pomena.

I kod nas je slučaj da desničarske stranke imaju bolji odjek, prvenstveno zbog precizno targetirane publike kojoj se obraćaju, kao i zbog jednostavnih i konciznih poruka u okviru njihovih siromašnih ali emotivno nabijenih političkih agendi.

U celoj toj priči se zaboravlja osnovna stvar.

Da li su izbori ikada bili tako udaljeni od osnovnih načela demokratije?

Da li je ikada bilo manje ideologije, a više propagande i manipulacije?

Kakva je uloga tradicionalnih medija?

Da li čovek koji želi da donese informisanu odluku ima više koristi ili štete od praćenja digitalnih medija uoči izbora?

Ova i slična pitanja koja će postajati sve aktuelnija u godinama koje dolaze i sa novim biračima i generacijama koji će koristiti isključivo internet kao sredstvo informisanja, pa čak i u Srbiji.

Do tada, možda zapratim Baku Praseta, da proverim da ne iskoči neka sublimirana poruka – brže, jače, bolje.

Inspiracija za ovaj tekst je članak iz Wired magazine ,,The Influencer Election is Here“ i korišćeni su prevedeni delovi navedenog teksta.