Da li će nas startapovi dovesti do nove ekonomske krize

U čemu je razlika između startapa i preduzetnika? Da li je filozofija startapova promenila tradicionalne ekonomske i privredne modele? U kakvoj su vezi konjska zadnjica i veličina rakete? Kako se u Silicijumskoj dolini u startapove upumpava suluda količina novca?

Startapovi su po definiciji preduzeća koja osnivaju pojedinci, fizička lica. Slično preduzetničkoj radnji, ali sa jednom bitnom razlikom.

Osnovni cilj startapa je skaliranje poslovanja i brzi porast prihoda i korisnika što omogućava eksponencionalni rast firme, zapošljavanje novih ljudi i u jednom trenutku izlaznu strategiju koja najčešće podrazumeva izlazak na berzu kroz inicijalnu javnu ponudu IPO čime startup postaje javno preduzeće čijim se akcijama trguje na berzi. Rast je imperativ startapa, a za rast su neophodni korisnici, prihodi i priliv kapitala.

rast
ideja + razrada = uspeh i rast

Američki san i milijarderi iz garaže

Zbog svoje prirode, startapovi čine jedan od najrizičnijih, ali i potencijalno najunosnijih poslovnih poduhvata. Njihova postojbina je naravno SAD, a najviše ih je u tehnološkoj industriji, tačnije u Silicijumskoj dolini. Svi već znamo priče o američkom snu, o milionerima koji su se izdigli iz blata, o garažama koje su prerasle u najveće multinacionalne kompanije, poput Apple-a i Amazona.

To su naravno uspešne priče (ne bez svojih loših strana, naravno), koje su uzor mnogim mladima koji tek počinju radnu karijeru. Postoji i naličje te medalje, naravno, ogroman broj onih koji nisu uspeli, a probali su. Takvih je skoro 99%. Ali, zadržaćemo se na ovim uspešnim.

Retki su oni startapovi koji su u stanju da se tako brzo transformišu iz garaže u uspešne kompanije. Uglavnom im je već na samom početku potrebna sveža injekcija kapitala.

Tu stupaju na scenu investicioni fondovi, društva kapitala (venture capital companies), crowdfunding izvori finansiranja (Kickstarter) ili angel investors (pojedinačni investitori) koji ulažu kapital u zamenu za akcijski udeo u novoosnovanom preduzeću – startapu.

Njihov zadatak je da prepoznaju talenat i potencijal i da ulože u ranoj fazi u dobru ideju i dobar tim, koji će im jednog dana doneti veliki prinos na uložena sredstva. Tako bi barem trebalo da bude u teoriji.

Međutim, da li je baš uvek tako? Šta se dešava u pozadini svega.

Postoji jedna jako zanimljiva knjiga koju bih vam preporučio – Disrupted autora Dan Lyonsa.

Dan je 52-godišnjak koji je nakon uspešne novinarske karijere, bio prinuđen da potraži novi posao posle dobijanja otkaza u Newsweek-u. Kao novinar sa velikim iskustvom u pisanju tekstova o IT industriji, rešio je da napravi zaokret u karijeri i aplicirao je za poziciju marketinškog stručnjaka u jednom od tehnoloških startapova – Hubspot.

Svoje iskustvo i rad u toj firmi je opisao na jedan veoma zabavan način uz britak humor i sarkazam, ali istovremeno je raspršio i mnoge mitove i zablude koje ljudi gaje kada su u pitanju ovakva vrste kompanija.

Da bi se shvatila filozofija Silicijumske doline i startapova, potrebno je razumeti dve stvari: disrupciju i dot-com mehur.

Disrupcija, ili u kakvoj su vezi veličina konjske zadnjice i širina rakete?

Disrupcija u poslovnom smislu podrazumeva uvođenje neke nove tehnologije ili usluge kojom se drastično menja dotadašnji koncept i filozofija poslovanja i života generalno.

Pomislite samo na točak, barut, parnu mašinu, televizor, računare, mobilne telefone. Sve su to disruptivni izumi koji su uneli velike promene u ljudske živote. Ono što je za čoveka karakteristično, to je da se nikada ne zadovoljava postojećim stanjem stvari i uvek ima potrebu da stvara više i bolje.

Evolucija i točak progresa to nameću kao imperativ. Kao da nam neki đavo ne da mira. U tom smislu su disrupcije sasvim prirodna stvar jednom tako znatiželjnom i maštovitom biću kakav je čovek.

Ali, da se vratim na pitanje iz naslova, konjska zadnjica i širina rakete???

Naizgled nikakve sličnosti…

Međutim, ako se vratimo kroz istoriju, videćemo da nije baš tako.

Naime, konji su pre izuma motora bili glavna industrijska snaga i logističko sredstvo. I danas se za jačinu motora koristi konjska snaga kao merna jedinica. Vukli su zaprege koje su bile odgovarajuće širine, nešto šire od samog konja, logično.

Zatim su te iste konje upregli u rudnicima da vuku vagone sa rudom. Vagoni su išli po šinama koje su takođe bile prilagođene širini konjske zadnjice.

A onda je došla parna mašina i verovatno joj se niko nije tako obradovao kao nesrećni konji. Konačno su mogli da se penzionišu i posvete gospodskim sportovima poput pola i kasačkog derbija.

Lokomotiva je zamenila konje i nastavila da vuče vagone po istim tim šinama koje su ostale iza konjske zaprege. Uski kolosek se kasnije tek neznatno proširio, ali i dalje je veza sa konjskom zadnjicom ostala neraskidiva.

Onda je došao 20. vek i doneo galopirajući razvoj nauke i tehnologije, ljudi su uspeli da naprave i rakete u nameri da se zapute u svemir, jer istraživanja novih stvari nikad dosta.

Kada je rakete bilo potrebno dopremiti do lansirne rampe u Kejp Kanaveralu, pogodite za koji vid prevoza su se opredelili – naravno, za vozove.

Tako su širina i delimično oblik rakete bili direktno uslovljeni širinom vagona i koloseka, a indirektno – veličinom konjske zadnjice.

Priča je sama po sebi zanimljiva, i često je koriste motivacioni govornici i lajf koučevi kada žele da nas ubede da čovek stalno mora da se menja, da preispituje svet oko sebe i da ruši mitove. U suprotnom će bez ikakvog razloga gaziti po konjskoj balezi iako je mogao da lebdi u magnetnom polju poput Maglovljevog voza.

Mladi ljudi, po prirodi stvari, imaju najviše energije i najviše želje da menjaju klišee i etablirane vrednosti. Otud su oni obično glavni pokretači inovacija i promena, i zahvaljujući njima većina nas živi u komforu koji je nezabeležen u istoriji ove planete, iako vam to možda ne deluje tako.

Uspon i pad Dotcom-a

Dot-com je postao sinonim za finansijski fijasko koji se dogodio krajem 90-ih godina, kada je došlo do procvata kompanija koje su poslovale online, preko interneta, te otuda naziv (dot) .com, odnosno (tačka).com u srpskom, ekstenzija većine stranica u to vreme.

Slično kao i kod startapa, dot-com kompanije su izazvale veliku pažnju investitora i celokupne finansijske zajednice. Veliki novac se preko noći sručio u ova preduzeća, bez ikakve provere solventnosti, prospekta, biznis plana, održivosti.

Nešto što je bilo krajnje neuobičajeno čak i za poslovično hazarderski nastrojene američke investitore. Ubrzo se videlo da brojne dot-com kompanije stoje na staklenim nogama i vrlo brzo se srušila kuća od karata. Ceo mehur je pukao preko noći i doveo do pada vrednosti akcija, potopa berze i propasti mnogih investitora.

.com mehur
.com mehur

Kažu da se glup uči na sopstvenim greškama, a pametan na tuđim. A pokvaren koristi i tuđe i sopstvene greške kako bi postao još pokvareniji.

E, upravo to se dogodilo sa današnjim investitorima i venture capital-om koji kofama ubacuju novac u tehnološke startapove, ali ovog puta sa rezervnim planom. Svesni da je održivost takvih kompanija vrlo upitna, oni unapred razvijaju izlaznu strategiju.

Prvo ih zasipaju novcem koji se najviše ulaže u marketing i prodaju da bi napumpali prihode i korisnike, a kada dođe vreme da startap izađe na berzu, među prvima napuštaju brod, prodaju svoj udeo u kompaniji i prebacuju rizik na nove vlasnike akcija – obične ljude, zaposlene, male investitore.

Neke od tih firmi, iako ne prave nikakav profit, dostižu tržišnu vrednost i preko milijardu evra i na taj način se simbolično svrstavaju među tzv. unicorns – jednoroge. Takvih je naravno jako malo.

jednorog

Uglavnom, nakon inicijalne javne ponude (IPO), vlasnici kapitala zadovoljno trljaju ruke i dele mastan profit sa osnivačima startapova, a novi vlasnici akcija ostaju da se češu po glavi kada u jednom trenutku vrednost akcija počne da se strmoglavljuje.

I vuk sit i ovce na broju. Ali ovce ostaju praznih džepova.

Kada tako postavimo stvari, onda brzo shvatamo zašto se podigao takav hajp oko pokretanja startapa i zašto svaki tek svršeni srednjoškolac sanja da pokrene jedan. Kome to najviše odgovara?

Investitorima, naravno. Oni su kao kladionica, kuća uvek dobija. Posebno kad se uzme u obzir da se ulaže u više različitih ideja i na taj način diverzifikuje rizik.

Tako ukratko izgleda model, sudeći po onome što kaže Dan Lyons koji je i sam proveo godinu dana u jednom takvom startapu i uspeo da upozna i dobre i loše strane startup industrije.

Što bih se ja toga plašio?

Neko će pomisliti, pa šta se to nas tiče? Tiče nas se, itekako.

Setite se kad je počela poslednja kriza, 2008. godine. Ni tada mi nismo imali ništa sa napumpanim tržištem nekretnina u Americi koje je eksplodiralo i proizvelo domino efekat.

domino efekat

Poput one priče, kada leptir mahne krilima u Africi on izazove ciklon u Aziji. Tako i u ovom globalizovanom svetu, pad berze u jednoj tako moćnoj ekonomiji poput američke, pokreće cunami koji zapljuskuje obale svake države.

Slično će se desiti i sa ovim statup mehurom (bubble). A mi i dalje sve idealizujemo, sanjamo da budemo neki novi pokretač Ubera ili Airbnb-a.

I dok se špekulanti i lihvari kupaju u parama, i dok se u Silicijumskoj dolini svakodnevno obrne po jedan kumulativni BDP afričkog kontinenta, vodeći mislioci – pokretači i inovatori kako sebe nazivaju, ubeđuju nas da je potrebno što pre da uhvatimo priključak i da prihvatimo inovacije i prilagođavamo sebe.

Da neprestano radimo na sebi, učimo, prekvalifikujemo se, budemo spremni na promene, izazove i rizike.

U suprotnom, sami smo krivi… Nismo se prilagodili tržištu. Nismo fleksibilni i otvoreni za nove stvari, koje nam naravno oni serviraju.

Kakvo ispiranje mozga! Zapravo žele da nas pretvore u poslušne konzumente, a grižom savesti nas kontrolišu i pokreću u nama negativne motivacione sile.

Da li zaista sve mora da se menja? Da li je disrupcija nova inkvizicija? Ko joj se ne prikloni, uspeh postaje puka fikcija.

Šta ako ima nas kojima ne smeta da gazimo po konjskim govnima. I da guramo ručno taj točak progresa.

Da li se oni zapitaju koliko ljudi ostane bez posla zbog tih njihovih inovacija? Koliko strada priroda i živi svet zbog besomučne eksploatacije resursa i uništavanja životne sredine. I da li će naši unuci uopšte biti u prilici da vide konjsku guzicu, osim samo na slici?