Odvikavanje od pametnih uređaja u 10 koraka (vodič za 2019)

Kako lečiti internet zavisnost i postići postepeno odvikavanje od uređaja?

Od šuplje priče i kritike nema mnogo vajde. Vreme je za akciju…

Pogledajte konkretne i bolne mere koje smo mi porodično uveli posle jednog neobičnog događaja i verujte, provereno rade…

Kako se isključiti da bismo se uključili?

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji i uređajima, danas smo povezaniji nego ikada.

Imamo lak i jednostavan pristup informacijama i znanju, život nam je značajno olakšan i nije potrebno ni naglašavati brojne prednosti revolucije 4.0.

Međutim, kao i kod svakog alata, postoje i negativne strane.

Pretovareni smo informacijama, sva čula su nam prenapregnuta, a mozak ponekad hoće da eksplodira. Svesni smo i sami da ponekad preterujemo, ali osećamo se nemoćno, kao da nas vode neke sile nad kojima nemamo kontrolu.

Prikovani smo za ekrane naših telefona i računara, okruženi smo elektronskim smogom koji nas sve više guši i steže.

Dok proveravamo statuse na društvenim mrežama ili čitamo najnovije vesti, luči se dopamin, hormon sreće, koji upravlja našim postupcima kao kod svake bolesti zavisnosti.

Mozak stalno traži još, ne može da se umiri dok ga ne nahranimo svežim informacijama.

Ne dopuštamo mu čak ni da svari ono što je progutao, a već ga hranimo novim.

Imamo neki golicajući osećaj, kao da nam prolaze neki trnci kroz prste dok se vrtimo na sedištu u gradskom prevozu, pokušavajući da odložimo telefon u džep i da ga ne dodirujemo.

Nisam tehnofob, veliki sam konzument savremenih uređaja i tehnologija, ali mislim da zaista treba povući ručnu.

Pričam iz iskustva, mobilni i internet su u jednom trenutku pretili da mi unište i brak i poremete porodične odnose.

Da nisam promenio svoje navike, ko zna šta bi bilo.

Shvatio sam da je rešenje u umerenom i etičkom korišćenju tehnologije i komunikacije, nešto što se u svetu pretočilo u pokret zvani digitalni minimalizam.

Zvuči jednostavno, ali je zapravo veoma teško.

Posebno što se u proces mora uključiti cela porodica, bukvalno svi ukućani.

Jer ne smemo zaboraviti da su roditelji deci ipak glavni uzori, a mi to često ignorišemo i ne sagledavamo sopstveno ponašanje.

Dakle, prvo treba poći od sebe i dati pozitivan primer.

Da vidimo kako….

Dijagnostika i početak odvikavanja od pametnih telefona?

U jednom trenutku je kod nas u porodici zasedao krizni štab i donete su bitne odluke.

Za početak je bilo potrebno uraditi dijagnostiku.

Svi smo na svoje telefone instalirali Android aplikaciju Moment koja između ostalog precizno beleži:

• vreme provedeno za ekranom i često korišćene aplikacije,
• broj otključavanja telefona
• tačno vreme provedeno u određenim aktivnostima.

Bilo je potrebno samo par dana da ustanovimo da se svi možemo podvesti pod kategoriju internet zavisnika.

Svi smo nabili preko 4h prosečnog dnevnog korišćenja!!!

Nalazim i stručan termin za tu vrstu zavisnosti – nomofobija, ili iracionalan strah od odvajanja od mobilnog telefona.

Vreme za uzbunu! Krizni štab je jednoglasno doneo hitne mere.

Ispisane su na jednom velikom hameru, postavljene na vidnom mestu i morali smo da ih se pridržavamo.

Nije bilo naglih rezova, išli smo korak po korak. Nastavili smo da koristimo naše uređaje, ali uz određena pravila.

1. Isključi mobilne podatke na telefonu čim se vratiš sa posla.

U početku je isključivanje bilo ograničeno na samo 1h.

Po potrebi smo uključivali ako je trebalo proveriti poštu ili viber poruke zbog posla ili nekih bitnih informacija.

Ali odmah zatim bismo ponovo isključivali.

Bilo je tu i inspekcijskog nadzora da bi se utvrdilo da li neko vara.

Recimo, ja krišom uključim viber i pošaljem ženi poruku da proverim da li će joj stići notifikacija.

Ako se čuje zvuk, znači da je varala.

Uz pomoć pomenute android aplikaciju Moment precizno smo beležili vreme provedeno za ekranom.

Nema laži, nema prevare!

Takođe, postoji i NoLed aplikacija, koja na zaključani ekran (screen lock) izbacuje notifikacije u vidu ikonica, ako stigne mail/viber/messenger poruka.

To je bila dodatna zaštita od prevare.

Telefoni bi često bili grupisani na jednom mestu, obično na polici iznad televizora. Bitno je da ne budu na dohvat ruke.

Varijacija na temu je i da se stave u neku providnu kutiju recimo.

Nećete verovati koliko može da pomogne čak i jedan mali, beznačajni korak koji vas dodatno udaljava od bezrazložnog motanja uređaja po rukama. Takozvani ležeći policajac, koji vam usporava impulsivno ponašanje.

Trenutni rekord koji držimo je 2h u kontinuitetu bez mobilnih podataka.

Ponekad proverimo poruke pa opet isključimo.

Isto je važilo i za sina, vreme za ekranom mu je bilo ograničeno na 2 x 30 minuta dnevno radnim danima, odnosno 2 x 1h vikendom.

Još jedna korisna stvar je podesiti osvetljenje telefona na greyscale, metod koji sam naučio od Tristana Harrisa.

Kod Androida, to se obično nalazi u Accessibility podešavanjima (npr. Samsung S9: Settings>Accessibility>Visibility Enhancements>Colour adjustment>Greyscale).

Crno-bela pozadina ekrana, pouzdano tvrdim, smanjuje korišćenje telefona za barem 30% u startu.

Nema vište šljašteće pozadine veselih boja i jakih kontrasta koje prosto mame da se kliknu.

Notifikacije i broj nepročitanih poruka su skoro nevidljivi zbog slabog kontrasta. Deluje suviše jednostavno, ali prosto deluje.

Ništa nije slučajno u dizajnu korisničkih aplikacija, više o raznim sredstvima manipulacije kojima se služe proizvođači uređaja i aplikacijama, možete pročitati na sajtu Centra za humane tehnologije .

Slično kao i za mobilne podatke, i wi-fi ruter se isključuje kad dođemo sa posla.

Nema laptopova, tableta, ničega.

Toleriše se samo Kindle, ako se čitaju knjige.

Kad nakon odrađene ,,kazne’’ uključimo internet, trudimo se da ga koristimo za neke smislene sadržaje u kojima svi učestvujemo ili zajedno gledamo. Na primer, moj sin ima neki svoj omiljeni youtube kanal koji volim i ja da gledam – Primitive Technologies. Tip pravi kuće od blata, štapa i kanapa u prirodi.

Ili odgledamo svi neki smešni klip, ili odigramo čak i zajedno neku igricu, što da ne.

Muzika je uvek dobrodošla, ali i za youtube važi pravilo, kad nema neta sluša se radio ili spremljene playliste na hard disku koji je povezan za muzički uređaj.

2. Instaliraj aplikaciju FAMILY LINK

Zanimlijvo, ova aplikacija dolazi iz Google-a, što se na neki način kosi sa njihovim poslovnim ciljevima.

Ali, to samo dokazuje da se i tehnološki giganti sve više okreću blagostanju korisnika i uvode preventivne mere.

Namenjena je prvenstveno kontroli vremena koje deca provode na netu.

Može se umrežiti i cela porodica, ali obično su roditelji ti kojima je dodeljena uloga administratora.

Instalira se i na uređaju roditelja i na uređaju deteta.

Najkorisnije funkcije ove aplikacije obuhvataju:

• pregled vremena provedenog na uređaju (na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou)
• postavljanje dnevnog limita korišćenja uređaja (nakon čega se uređaj zaključava i može ga aktivirati samo administrator naloga)
• postavljanje limita za pojedine aplikacije (recimo Youtube maksimalno 1h dnevno)
• parental control funkcije – instaliranje aplikacije je moguće samo uz odobrenje roditelja-administratora
• blokiranje neprimerenih i nepoželjnih sadržaja
• postavljanje filtera na pretraživačima
• opcija lociranja uređaja

Ako im se strpljivo, smirenim tonom, objasni čemu služi, deca se u principu ne bune zbog ovakve kontrole.

Usudio bih se čak da kažem da im postavljanje ograničenja na neki način i prija. Znaju se pravila, poštuju i stiče se utisak da je neki eksterni autoritet postavio objektivne kriterijume.

Potpuno drugačiji efekat u odnosu na situaciju kad im represivnim merama oduzimate telefone ili im pridikujete zbog previše vremena koje provode pred ekranima.

3. Odjavi se sa viber grupa i isključi notifikacije

U jednom trenutku, viber grupe su postale užasan distraktor.

Poruke su stalno pristizale, čak i kad sam utišao ton, i dalje su se čule vibracije, vizuelne notifikacije, pakao.

Posebno me nervira što svako može da te doda u Viber grupu bez tvoje prethodne saglasnosti.

Roditeljske grupe iz škole, ekipe sa sporta ili sa posla ili srednje škole, sve je prštalo od poruka.

Iz mnogih grupa sam se odjavio, a neke sam samo utišao (mute opcija).

Neki su i mene utišali, kad sam greškom poslao lascivni sadržaj iz neke muške grupe sa fudbala, umesto u drugu mušku, u roditeljsku grupu iz škole, ups… (Delete for everybody)

Takođe treba utišati sve notifikacije koje nam nisu apsolutno neophodne i svesti distrakcije koje stvara telefon na najmanju moguću meru.

Jedna od najkorisnijih stvari koju možete da uradite za sebe i svoju porodicu je da deinstalirate aplikacije društvenih mreža koje stalno šalju notifikacije. Facebook, Instagram, LinkedIn, sve ide napolje. Samo sa računara kada nam je baš potrebno.

4. Napravi plan za viđanje sa ljudima unapred

Sećate se kako smo se ranije (pre mobilnih) viđali sa ljudima češće i kako smo se dogovarali za viđanje.

Obično usmeno ili preko fiksnog telefona. Prostora za pomeranje ili otkazivanje dogovora skoro da nije ni bilo.

Smatralo se neučtivim ako bez nekog dobrog razloga nekome otkažete viđanje.

A danas?

,,Izvini, iskrslo mi nešto, je l’ ti nije problem neki drugi dan. Aj jedan dan od ponedeljka, molim te. Čujemo se, kuckamo se, izvini…’’

Problem solved!

Sama mogućnost brze komunikacije nam omogućava da se ležerno i neodgovorno odnosimo prema dogovorima.

Posebno ako su u pitanju privatna viđanja, koja nemaju predznak urgentnosti ili važnost. Deviza: ma lako ćemo…

Zato se i viđamo jedanput godišnje i to kad su dečiji rođendani.

Svi smo zaglibljeni u gužvi i obavezama, a u stvari u izgovorima.

Sve češće se dešava da me mrzi da pozovem nekoga, lakše mi je da kucam poruke.

U stvari, nije lakše. Zapravo nam je samo lakše da smislimo i otkucamo izgovor.

Ako ga pozovem i krenem nešto da izmišljam, osetiće po boji mog glasa da se davim u nekim belim lažima, sateraće me u ćošak i šta ću onda.

Ne daj bože, moraću da priznam da me mrzi ili da sam promenio plan.

Ovako je lakše, pustiš poruku na viber i neki smajli na kraju i gotova stvar.

Što je najgore, niko se i ne ljuti, zato što niko nije nevin, odmah se prepoznaju i kupuju kredit za neku sopstvenu buduću eskivažu.

Svi to rade, u manjoj ili većoj meri. Moj drug Istok Pavlović je svojevremeno napisao odličnu kolumnu u Politici na tu temu, tzv. asinhrone komunikacije.

I poslednje, ali ne najmanje važno – biraj svoje okruženje, to isključivo od tebe zavisi!

Izbegavaj ljude koji ti ne prijaju i koji ti oduzimaju energiju.

Samim tim ćeš se lakše držati dogovora jer ćeš se viđati sa ljudima do kojih ti je zaista stalo.

Ne mora to nužno da znači da ćeš zauvek zatvoriti vrata ostalima. Jednostavno, napravi neku prirodnu selekciju u datom trenutku kako tebi odgovara.

5. Provodi više vremena na svežem vazduhu

Kad god možeš, izađi napolje. Šetaj, igraj se sa decom, sedi pored neke šume ili vode.

Resetuj se! I dok si napolju trudi se da ne proveravaš telefon. 

Znate onaj vic: Šta kaže gejmer kad izađe u prirodu? – Brate, kako dobra grafika!

Uronite u tu grafiku, odmorite oči i relaksirajte mozak i sva čula.

Ko voli sport, idealno je da mišiće napuni mlečnom kiselinom, a pluća kiseonikom.

Neka kroz znoj izađe sav stres i sav višak informacija i gluposti.

Ako imaš uslove i vremena, uzmi nekog kućnog ljubimca.

Ako ljudi ne mogu, pas će te sigurno naterati da izađeš napolje.

Čak i da je kućna životinja, poput mačke, ptice, hrčka, opet ćeš imati neke obaveze oko nje pa će ti vreme biti ispunjenije.

6. Igraj društvene igre

Ali ne na društvenim mrežama!

Mislim na board games: Monopol, Riziko, karte, šah, jamb, podmornice…

Mnoge od tih stvari sam srećom uspeo da sačuvam, ali i da nisam, mogu još uvek da se kupe na svakom koraku.

Neki prijatelji su mi odmah rekli, ne vredi, deca nisu zainteresovana za to.

To uopšte nije tačno, moj sin je bio oduševljen, i dalje je. Zahvaljujući Jambu, utvrdio je tablicu množenja bez potrebe za bubanjem napamet.

Mislim da je problem u roditeljima, njih smara da posedaju svi na tepih i da se zavrte kockice.

Probajte jednom, bićete oduševljeni. Još ako se naprave kokice, ohladiš piće, pozoveš drugare – vrhunska zabava.

Video sam čak da postoji i neki kafić u Beogradu u kojem se ljudi skupljaju i igraju board games http://www.c22.rs/

Moraću da prošetam da vidim šta je to.

7. Odštampaj neke fotografije koje ti se dopadaju

Koliko tačno fotografija čuvaš u telefonu? A na računaru?

A šta se dešava kad hoćeš da pronađeš fotku sa poslednjeg letovanja?

Nema šanse u mom slučaju ili su mi barem potrebni sati za to, ako me ne mrzi.

Svaka čast onima koji su dovoljno organizovani da to nekako klasifikuju po folderima, ali kod mene se svodi na skrolovanje i traganje po datumima.

Barem jedanput godišnje treba napraviti neku selekciju 30-50 fotografija i otići kod fotografa da ih odštampa. Dok još uvek postoje fotografske radnje, neće još dugo.

A i onda ćemo verovatno imati 3D štampače kod kuće, pa ćemo moći u prirodnoj veličini da odštampamo neku uspomenu.

Šalu na stranu, te fotografije obradovaće i vas i vaše najdraže.

A posebno će obradovati bake i deke, ako im odnesete slike unuka. Njihove reakcije su neprocenjive!

8. Posveti se nekom zapuštenom hobiju

Ako nisi previše u sportskom fazonu, sigurno imaš neki hobi koji si zapustio.

Moja žena recimo sjajno crta i slika, ja volim da nešto čačkam po kući, popravljam i da pravim neke jednostavnije stolarske rukotvorine.

Idealno je naći neki hobi u koji može da se uključi još neki član porodice, recimo deca.

Probajte da zajedno sa detetom napravite luk i strelu, praćku, kućicu za vrapce, izađite na pecanje, nije teško ni skupo, samo je potrebna volja.

Ako baš nemaš nikakvu ideju, tu je youtube kanal 5-minute crafts.

Ili prosto izađite u dugu šetnju po Avali, Kosmaju, Košutnjaku. Učlanite se u neko planinarsko društvo, pa dodatno proširite domete.

Osim što ćete kvalitetno popuniti vreme, napravićete nešto korisno i odvojićete se od ekrana.

Odlično ćete se osećati.

I probaj da budeš maksimalno fokusiran dok nešto radiš.

Spreči unapred distrakcije, isključi telefon, notifikacije i sve ostalo što ti odvlači pažnju.

Pusti neka pored tebe prolaze karavani pretrpani blagom, živi za taj trenutak i budi potpuno prisutan u njemu.

Nemoj se plašiti da ćeš nešto propustiti.

Jedina stvar koju možeš propusti je život i taj trenutak koji odlazi u večnost u vidu lepe uspomene.

9. Ne čitaj dnevne vesti i crnu hroniku

Ovo je možda najteži deo zadatka.

Teško je danas izolovati se od vesti i aktuelnih informacija.

Sve i da ti to pođe za rukom kad ste kod kuće, dovoljno je da zakoračiš u spoljašnji svet i bićeš potpuno izložen kontaminaciji.

Sa kioska će te gledati šljašteći naslovi puni krvi, poroka i strahova.

U kancelariji će se prepričavati najnoviji tračevi iz sveta politike, šou biznisa, sporta…

Jedino što možeš je da probaš da uključiš sve moguće filtere i da se trudiš što više da izbegavaš senzacionalističke sajtove i stranice.

Čak i kad znaš ponešto, pravi se da nemaš pojma.

Razoružaj i obeshrabri potencijalne sagovornike da ulaze u dalju diskusiju sa tobom na te teme, ili prosto ignoriši te razgovore kada s pokrenu.

Shodno tome, uzimaj sa velikom rezervom sve što pročitaš. Ne veruj baš svemu što vidiš, posebno po društvenim mrežama.

Prepune su lažnih vesti ili sugestivno prikazanih slika i nepotpunih informacija koje te navode na određene zaključke.

Neka ti sumnja uvek radi u pozadini, kao anti-virus program, da skenira sve zlonamerne kodove.

Neka se odbijaju o tvoj firewall razuma i opreza.

10. Čitaj knjige. Učlani se u biblioteku ili kupi Kindle

Ne postoji bolja navika od čitanja knjiga. I ne postoji bolji izvor informacija.

Čitajući kratke vesti i objave po društvenim mrežama zapravo ubijaš svoje sinapse i ništa ne pohranjuješ u trajnu memoriju.

Za pisanje knjige, pa čak i one loše, potrebno je vreme, trud, istraživanje, provera dobijenih informacija.

Jedna knjiga je vrednija od hiljade pročitanih instant lekcija, uključujući i ovu koju trenutno čitate.

Ja sam se dugo opirao e-ink čitačima, a onda sam podlegao i kupio Kindle.

Iz prostog razloga što više nisam imao mesta u kući da smestim sve knjige, ili me je ponekad mrzelo da  odem do biblioteke.

Ovako imam na dohvat ruke koju god knjigu poželim, a mogu ih razmenjivati i sa prijateljima. A postoji i jedan način da te knjige ništa ne koštaju, ali ne mogu odmah da vam otkrijem sve…

Šta smo postigli?

Da se razumemo, ovo je bio proces koji je trajao sa određenim prekidima skoro godinu dana. Možda deluje da je lako, ali uopšte nije.

Probaj i ti!

Rezultat svega je taj da nam se otvorio čitav jedan novi svet, svet koji je sve vreme bio tu oko nas, ali koji smo zapostavili.

Zašto se inače sa nostalgijom prisećamo svog detinjstva i mladosti?

Zbog kompletnosti događaja, zbog proživljenog iskustva i to svim čulima.

Sećamo se i boja i mirisa i ukusa i zvukova.

Treba samo da probudimo svoja čula i otvorimo se ka realnom svetu, makar kada pravimo pauze u virtuelnom.

Nije poenta potpuno pobeći od tehnologije, to je danas i skoro nemoguće.

Samo treba naučiti kako da mi nju koristimo, a ne ona nas.

Napraviti zdravu sinergiju kako bismo mogli da uživamo u svim njenim prednostima.

Iako to sigurno ne izgleda tako, živimo u najboljoj, najbezbednijoj i najkomfornijoj epohi u ljudskoj istoriji, zašto to ne bismo iskoristili na pravi način.

Preporuke za čitanje:

Internet generacija (The iGen) – Jean M. Twenge

Digitalni minimalizam (Digital Minimalism) – Cal Newport

Kako raskinuti sa telefonom (How to Break Up with Your Phone) – Catherine Price

Plitko (Šta Internet čini našem mozgu) – The Shallows (What the Internet is doing to our brains) – Nicholas Carr