Kako se odbraniti od lažnih vesti?

,,Srbin ubio ajkulu ubicu u Šarm el Šeiku’’.

Ovim naslovom se 2010. proslavio sad već jako popularan portal njuz.net koji je poznat po satiričnim vestima. Vest je naravno netačna i šaljiva, mada je i kao takva izazvala pravu pometnju, čak su je kao verodostojnu preneli i neki strani portali.

Ako je tako sa satiričnim vestima, šta je tek sa onim kod kojih nije tako lako utvrditi tanku granicu između istine i laži.

Kada je svet prvi put čuo za lažne vesti?

2016. godine svet je bio šokiran pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.

Izbore su obeležile brojne kontroverze, a najpoznatija je ona o lažnim vestima i ruskim hakerskim nalozima na Fejsbuku pomoću kojih su direktno uticali na javno mnjenje i opredeljenje glasača.

Tramp i lažne vesti

Tada se i odomaćio izraz ,,lažne vesti’’ za sve vesti koje tendenciozno zakrivljuju realnost ne bi li postigle određeni politički, propagandni ili komercijalni cilj.

Ono što je za nas sa ovih prostora zanimljivo je to da je glavni hub lažnih vesti u vreme predizborne kampanje bio u našem južnom susedu, Makedoniji, tada bez prefiksa Severna.

U Velesu je registrovan veliki broj sajtova koji su štancovali fake news koje su pretežno bile usmerene protiv Hilari Klinton, a na strani Trampa.

Mladi ljudi, vođeni željom da zarade od Fejsbuk reklama, videli su svoju šansu da privuku saobraćaj bombastičnim naslovima i ključnim rečima predsedničkih kandidata koje su u to vreme bile izuzetno tražene.

Kada je došao na vlast, sam Tramp je često koristio izraz lažne vesti da etiketira sve novinske naslove koji mu nisu bili po volji. Čak i ozbiljne tvrdnje o klimatskim promenama nazivao je lažnim vestima i rusko-kineskom propagandom.

Zato valjda nije ni potpisao Pariski sporazum. To već spada u zloupotrebu lažnih vesti i otvara novu eru post-istine gde se činjenice i argumenti relativizuju i devalviraju pred poplavom laži i poluistina koje dobro zvuče i podilaze uverenjima i očekivanjima publike kojoj se obraćate. Ali to je već tema za jedan poseban tekst…

Zašto verujemo lažnim vestima?

Da bismo shvatili pozadinu lažnih vesti, moramo malo da zavirimo u ljudsku psihologiju. Iako smo najinteligentnija bića na planeti (ili barem tako verujemo), prilikom zaključivanja i donošenja odluka često i nesvesno pravimo logičke greške ili greške u razmišljanju.

Kognitivna pristrasnost (cognitive bias) predstavlja jednu od takvih grešaka.

U našem konkretnom slučaju, lakoverno prihvatanje vesti koje nam se serviraju potpada pod kategoriju pristrasnog potvrđivanja (confirmation bias). To je urođena sklonost ljudi da pronalaze argumente za svoje već igrađene stavove, predrasude, dogme.

Zbog prirodnog otpora prema oprečnim informacijama i unutrašnjem konfliktu koji one stvaraju, naš mozak se selektivno izlaže onim informacijama koje ojačavaju već utvrđene pozicije.

Osim što je energetski ekonomičan, ovaj mehanizam nam pomaže i da izbegnemo unutrašnje i muđuljudske konflikte i održimo doslednost u ponašanju kao jedan od osnovnih pokretača naših postupaka.

Ono što je posebno zanimljivo je da se, protivno logici, kognitivna pristrasnost proporcionalno povećava sa povećanjem količine informacija. Umesto da nas to što smo bolje informisani zaštiti od zamke pogrešnog rezonovanja, mi zapravo tonemo sve dublje u predrasude.

Selektivno se izlažemo samo onim informacijama koje naš mozak validira kao ispravne, u skladu sa već opisanim mehanizmom.

U zamku kognitivne pristrasnosti padaju apsolutno svi, nevezano za stepen pismenosti, obrazovanja, društvenog i materijalnog statusa. Upravo zbog emotivne komponente koja utiče na naše rasuđivanje, na šta nijedno ljudsko biće nije imuno.

Kao dokaz za to može da posluži i slučaj iz američke istorije i spektakularnog neuspeha invazije na Kubu u Zalivu svinja 1961. godine.

Dž. F. Kenedi i njegova administracija su bili uvereni da će invazija uspeti, iako su činjenice i stanje na terenu govorili potpuno suprotno. Umesto da preispitaju svoje namere, odlučili su se da poveruju svom ,,osećaju’’ i selektivnim informacijama koje su im službe servirale.

JFK sa saradnicima

Današnji digitalni mediji predstavljaju savršen mehanizam za plasman selektivnih informacija i zato su ljudi više nego ikad izloženi zamkama pristrasnog potvrđivanja.

Zbog brojnih podataka i digitalnih tragova koje sejemo za sobom, kreatori vesti su u savršenom položaju da nas bombarduju informacijama koje gode našem srcu. Mozak se tu i ne pita previše nažalost.

Otuda i naša spremnost da olako poverujemo u dezinformacije, poluinformacije i lažne vesti.  

Kako prepoznati lažne vesti?

Postoje različite vrste lažnih vesti, kao i različiti ciljevi.

Nekima je za cilj da diskredituju pojedinca, nekima određene grupe ili zajednice, a nekima čitavo društvo ili države.

Ipak, postoji nekoliko stvari koje su karakteristične za sve lažne vesti:

  • odlikuju se senzacionalizmom
  • objavljuju ih portali poznati po tabloidnom načinu izveštavanja
  • brzo se šire društvenim mrežama
  • izazivaju jake emocije bombastičnim naslovima
  • podilaze uvreženim strahovima i predrasudama
  • neretko se oslanjaju na teorije zavere
  • efekti su izuzetno jaki, privlače ogromnu pažnju i jake emocije
  • polarizuju javno mnjenje
  • koriste sugestivnu grafiku i jezik

Da bi se neka vest kvalifikovala kao lažna, ona mora prvo da bude vest.

U današnje vreme, sam pojam vesti doživeo je transformaciju.

Nekada je to bio poznat proces  – vesti su kreirali novinari koji su istraživačkim metodama dolazili do informacija a zatim ih plasirali uz svoj kritički stav i blagoslov uredništva redakcije ili novinske agencije.

Distribucija se vršila putem medija – u početku isključivo štampanih, zatim radija, kasnije televizije. Danas se toj plejadi medijskih kanala pridružio i internet sa svojim medijskim portalima i društvenim mrežama.

Dakle, sam plasman je postao daleko brži, efikasniji i jednostavniji.

Mi pratimo dešavanja na drugom kraju zemljine kugle u skoro pa realnom vremenu, i prosto nas nervira ako naš omiljeni portal još uvek nije objavio sveže vesti o tajlandskim dečacima zarobljenim u pećini, ili o bombaškom napadu u Rusiji, ili Đokovićev rezultat u drugom setu nekog grand slem turnira (znate onu rubriku ,,Iz minuta u minut’’).

U želji da udovolje čitaocima i njihovoj nestrpljivosti, medijski servisi često plasiraju neproverene i netačne informacije.

Valjda računaju da je manja šteta da se nešto objavi makar i netačno, nego da kaskaju za konkurencijom.

To je još i najbenigniji vid lažnih vesti, što bi se reklo bez predumišljaja, nastao iz želje da se bude po svaku cenu aktuelan.

Postoji i druga vrsta lažnih vesti, a to su one koje su svesno kreirane kao manipulativni sadržaj da bi proizvele određeno dejstvo, polarizovale javno mnjenje, usmerile emocije u željenom pravcu ili uticale na ishod nekog procesa.

Setite se medijske kampanje protiv Sadama Huseina i navodima o proizvodnji hemijskog oružja koji su bili povod za krvavu intervenciju.

Na kraju su i sami Englezi priznali da je tu bilo neproverenih informacija i izrazili su svoje duboko žaljenje zbog toga.

hemijsko oružje

I šta sad?

The harm is done, zemlja porušena, pokrenut domino efekat u Severnoj Africi i Bliskom Istoku, otvoren put militantnim islamskim ekstremistima da razore ono malo zdravog tkiva koje je ostalo na tim nestabilnim prostorima i pokrenut ogroman talas migracija ka Zapadnoj Evropi.

Efekat takvih vesti je razoran i dalekosežan, urušava se državni poredak, izazivaju ratovi, egzodusi i masovna krvoprolića.

posledice lažnih vesti
Dečak u ratom razrušenoj Siriji

Da li su botovi ljudi ili roboti?

Ono što je danas posebno zanimljivo je spoj veštačke inteligencije i medija.

Manje je poznato da danas imate botove koji su u stanju da obrade ogromnu količinu informacija i da ih sortiraju po brojnim kriterijuma, čak i da automatski ostavljaju generičke komentare ispod vesti.

Botovi su u Srbiji sinonim za pristalice određene političke opcije koji ostavljaju komentare na vesti i objave na društvenim mrežama kako bi sugestivno delovali na čitaoce.

Ti ljudi postoje, naravno, ali botovi su u stvari skripte, veštački razvijene, koje autonomno obrađuju podatke.

Postoje chat botovi, koji funkcionišu po principu veštačke inteligencije i vrlo uspešno oponašaju realnu ljudsku zvučnu ili vizuelnu komunikaciju. To su oni prozorčići koji vam se otvore kada posetite neki sajt – ,,kako možemo da vam pomognemo?“

Mogu da odgovore na ograničen broj pitanja, vukući odgovore iz baze znanja. Za ozbiljnija pitanja potrebna im je ljudska pomoć, naravno. Ali svakodnevno napreduju i moguće je da ćemo uskoro imati potpuno funkcionalnu korisničku podršku od strane botova.

chatbot
četbot

Razvijen je i specijalni softver (GPT2) koji je u stanju da generiše potpuno smislene tekstove na zadate teme vezane za dnevnu politiku, sport, ekonomiju.

Koliko je program ozbiljan govori i podatak da je neprofitna istraživačka firma OpenAI, iza koje stoji Ilon Mask, odlučila da ne pusti GPT2 u komercijalnu upotrebu iz straha od zloupotrebe!

Šta će biti za par godina, hoće li ti botovi ugasiti žurnalizam kao profesiju, koja je već u fazi kliničke smrti.

Nagoveštaj da se to može dogoditi stiže nam iz Kine, koja inače najkrupnijim koracima napreduje na polju primene veštačke inteligencije.

Državna novinska agencija, Ćinhua (Xinhua), napravila je virtuelnog TV spikera, koji je u stanju da čita vesti. Rađen je po uzoru na kolegu od krvi i mesa koji je za te potrebe ,,kloniran“.

veštački voditelj
virtuelni spiker

Iako se na prvi pogled jasno uočava razlika između pravog i veštačkog voditelja, zaprepašćujuće je dobar za prvi pokušaj, ali istovremeno nagoveštava sumrak još jedne divne profesije.

Lažne vesti i društvene mreže

Zatim, tu su nezaobilazne društvene mreže, gde se lažne vesti šire stihijski, kao šumski požar. Na taj način se brzo pretvaraju u ono što se danas naziva viralni sadržaj.

Što je senzacionalnija vest to je distribucija brža. Nema veze da li je istinita. Predstavi se kao činjenica i ljudi to više ne dovode u pitanje.

Pri tome se te vesti plasiraju ljudima po prepoznatim afinitetima, odnosno na osnovu njihovog pređašnjeg ponašanja na društvenim mrežama.

Drugim rečima, serviraju im se one informacije koje su oni već spremni da progutaju jer su u skladu sa njihovim stavovima, interesovanjima, lajkovima, stranicama koje prate (pogledati gore pod confirmation bias).

Uostalom, ko nas bolje poznaje od Fejsbuka.

I naravno, kao i kod vesti na portalima, i na društvenim mrežama emocionalnu reakciju na prenete informacije dosta uslovljavaju i oblikuju komentari koji se nalaze ispod članka.

Za to uvek ima raspoloženih daktilo aktivista koji su spremni revoluciju da dignu sedeći iza svojih ekrana.

Zasićenost informacijama i borba za pažnju

Danas smo preplavljeni informacijama sa svih strana. Naš mozak više to nije u stanju ni da obradi, a kamoli da skladišti.

Prava je šteta što ne postoji neki uređaj za merenje prekomerne težine, poput onih na aerodromima, pa da naplaćuje svaki prekomerni bajt koji naša čula primaju. Brzo bismo se svi obogatili.

U takvom okruženju, borba za ljudsku pažnju je postala apsolutni prioritet i pitanje svih pitanja.

U toj borbi, sredstva se ne biraju, bitan je samo cilj.

Dok skeniramo naslove i prelećemo preko informacija, tek delić sekunde je na raspolaganju da se naša percepcija zaustavi i fiksira na određenom tekstu.

Zato su naslovi bombastični, prepuni reči sa jakim emotivnim nabojem, nedorečenih misli i retoričkih pitanja koji služe samo kao mamac. Otuda i naziv na engleskom clickbait (mamac za klik).

Koriste se oprobane formule, deluje se na naše podsvesne psihičke mehanizme i apeluje se na najniže strasti i strahove.

Eros i Tanatos i niske strasti

Eros i tanatos su stara oprobana kombinacija.

Udri po crnoj hronici i seksualnim aferama poznatih ili nepoznatih (videti tekst o rijaliti programima) i uspeh je zagarantovan.

Malo još zabiberiš strahom i efekat je potpun (Stiže nam arktička zima / Smrtonosne majmunske boginje / Svet na ivici nuklearnog rata / Putin drži prst na crvenom dugmetu).

Pogledajte kako je Voja Žanetić vizuelno predstavio ,,uradi sam“ model klasičnog srpskog tabloida:

uradi sam tabloid
šablon tabloida

Sve je tako kreirano da se inhibira neurokorteks, zadužen za rezonovanje i donošenje odluka i zaključaka.

Umesto toga, gađa se amigdala koja je zadužena za emocije i reakcije tipa ,,bori se ili beži’’.

Aktiviraju se hormoni stresa, pri čemu duža izloženost istim dovodi do nezadovoljstva i depresije.

Kako se nositi sa lažnim vestima?

I dobro, kad smo konstatovali stanje stvari, koje je sve samo ne dobro, koje bi bilo rešenje? Kako se odbraniti?

Pre svega, treba maksimalno izbegavati čitanje dnevno-političkih i plitkih, trivijalnih sadržaja.

I stalno preispitivati ono što ste progutali, postavljati sebi zdravorazumska pitanja i ostaviti prostor za sumnju.

Nedavno je u Srbiji pokrenut jedan sajt fakenews.rs koji proverava verodostojnost vesti i upozorava na one koje su provereno lažne. A možete i sami da prijavite neku vest za koju pouzdano znate da je lažna.

Ne bi vam se dopalo kad biste saznali koliko je zapravo vaše ponašanje predvidivo i koliko je lako pročitati vaše afinitete i interesovanja.

Dovoljno je tek nekoliko klikova.

Posebno razvijeni algoritmi prate vaše ponašanje na netu i društvenim mrežama, čuvaju te podatke i dalje ih prodaju i distribuiraju internet servisima i marketinškim agencijama koje vam plasiraju tačno ono što želite, ili mislite da želite.

Ne čitajte najposećenije portale i najtiražnije dnevne listove.

Ako baš imate potrebu da budete informisani, ili vam je priroda posla takva da morate da znate, bolje da jedanput nedeljno kupite neki nedeljnik (u štampanom ili elektronskom izdanju).

Novinari tog lista barem imaju više vremena da provere informacije, da ih malo doteraju, odrade i neku redakturu i korekturu, da ih pogleda urednik, pa tek onda pod presu.

Ne kažem da su oni savršeni, ali je barem smanjena mogućnost za prenošenje budalaština.

Najbolja opcija je čitati knjige o temama koje vas interesuju. 

U knjigama se nalazi onaj veći deo ledenog brega, ispod površine.

Ako njega niste svesni, svaki put ćete zaslepljeni magnetnom privlačnošću beline vrha udarati u potopljeni led i praviti procepe na koritu svog zdravog razuma.

porodica na plaži

I, aman, živite svoje život i posvetite se sebi i svojim bližnjima.

Ne potresajte se oko sudbine tajlandskih dečaka u pećini ili žrtava cunamija u Indoneziji ili pada mosta u Italiji ako već niste u stanju da im pomognete fizički ili materijalno.

Niko ne spori da su to strašne ljudske tragedije, ali sigurno imate mnogo većih problema od toga, ne trošite emocije badava.

U iznenadnom napadu empatije i altruizma, pomislite da li možete posvetiti vreme, energiju i novac za pomoć zaista bliskim ljudima u vašem neposrednom okruženju.