IV industrijska revolucija – prednosti, izazovi i posledice

Četvrta industrijska revolucija, digitalizacija, internet stvari, startapovi, društvene mreže, online banking…

U Srbiji je velikom procentu ljudi potreban rečnik pojmova da bi shvatili šta im pričate. A sve navedene stvari su postale naša stvarnost i svakodnevica.

Odakle početi, kako razumeti i kako se prilagoditi?

Da li još uvek nije kasno za mene?

To su neka pitanja koje ljudi sve češće postavljaju sebi, posebno u određenim godinama (40+).

O generacijskom jazu smo već pisali, današnjoj deci su ovo već dobro poznate stvari, ali šta ćemo mi stariji?

Da bismo razumeli velike promene koje su se dogodile i koje su još uvek u toku, moramo da pođemo od promena koje su na mala vrata i skoro neopaženo ušla u naše živote u 21. veku.

Za te potrebe, zamislićemo jednu realnu situaciju.

Pobednici IV industrijske revolucije

pobednik IV industrijske revolucije
Dr Mozgov

Godina je 2018. Dr Mozgov je neurohirurg. Živi u Beogradu, ima 38 godina. Upravo je dobio poziv da prisustvuje skupu neurohirurga u Parizu. Do stručne konferencije kojoj prisustvuje ostalo je mesec dana. U tom periodu on mora da obavi dosta stvari.

Da bi sebi olakšao, on pravi check listu, tj. spisak obaveza. Da pogledamo kako je gospodin Mozgov na kraju rešio svaku pojedinačno:

  • proveri sadržaj konferencije i saznaj nešto o glavnim govornicima: ulogovao se na sajt konferencije, preuzeo agendu, pronašao govornike na LinkedIn-u i upoznao se sa temama o kojima će biti reči, pohranio sve na telefon i tablet
  • plati kotizaciju: platio sa PayPal naloga, pošto ne prihvataju kartice na sajtu konferencije
  • kupi avionske karte: rezervisao povratnu kartu preko low-cost avio kompanije Wizz Air, platio online, vaučeri preuzeti na mobilni telefon
  • rezerviši smeštaj: rezervisao smeštaj preko Air BnB-a, našao stan u blizini hotela u kojem se održava konferencija, pogledao Google Street View i video da je lep i bezbedan kraj u V arondismanu
  • rezerviši taksi do aerodroma: ulogovao se na CarGo nalog i rezervisao vozilo za datum polaska
  • rezerviši taksi u Parizu od aerodroma do apartmana: instalirao mobilnu aplikaciju Uber, uvezao sa svojom platnom karticom, naći ću vozilo kad sletim u Pariz, po najpovoljnijoj ceni
  • pripremi devize (EUR) za Pariz: preko svog online naloga, u virtuelnoj menjačnici, promenio sam dinare u protivvrednost od 300 EUR koje sam deponovao na svoj online devizni račun;
  • kupi ulaznice za neki muzej: kupio online ulaznice za muzej Orsej, karte me čekaju na blagajni, ulazim preko reda
  • ponesi materijal za konferenciju: prebacio prezentacije i dokumenta na Google Drive, mogu da ih povučem i sa telefona i sa laptopa, za svaki slučaj spakovao i USB stik kao bekap
  • ponesi nešto za čitanje u slobodno vreme: Kindle e-reader spakovan
  • kupi novu torbu za laptop: naručio preko geekshopa ranac Boban, stiže sutra
  • plati račune pre nego što odeš: platio ih unapred online, kao datum plaćanja stavio 15. decembar, kad sam na konferenciji
  • proveri kakvo će biti vreme: pitao sam Google asistenta i rekao je da će biti prohladno, ali suvo i sunčano. Obaveštavaće me svakog jutra o prognozi za navedeni period.

Kao što vidimo, dr Mozgov je uspešno obavio i štiklirao svih (n) stvari sa spiska, a da nijednom nije izašao iz kuće, sve preko računara i interneta!

A mogao je sve to i pametnim telefonom sa bilo kog mesta, iz kafića na Adi recimo.

Pri tom nije koristio papirni novac, nije obavio nijedan telefonski razgovor, nije potrošio ni dinara na plaćanje taksi, provizija i štampanje materijala i osim elektronskih uređaja i ličnih stvari ništa drugo ne nosi na konferenciju.

I što je najbitnije – za sve to mu je bilo potrebno manje od jednog sata!

Kada bi se naš prijatelj dr Mozgov uz pomoć nekog vremenskog portala vratio samo 20-30 godina unazad, za sve pomenuto bi mu bili potrebni sati i sati čekanja na šalterima, brojni telefonski pozivi i ne bi mogao da bude miran i siguran do poslednjeg časa.

Da ne govorimo o tome koliko bi mu prtljag bio težak i koliko bi morao da nosi stvari, papira i dokumentacije sa sobom, u nadi da nešto neće zaboraviti.

Može se zaključiti da su promene koje su se odigrale zaista tektonske. A toga često nismo ni svesni, pogotovo mi koji smo u dovoljnoj meri digitalno pismeni.

Paradoks izbora

Pazite šta želite, moglo bi vam se i ostvariti!

Stara kineska poslovica

U ljudskoj je prirodi želja za istraživanjem, za pomeranjem granica sopstvenih mogućnosti. To je posledica evolucije i razvoja mozga i intelekta, a posebno apstraktnog načina razmišljanja i mašte.

Zahvaljujući tome, došlo je do naglog razvoja nauke i tehnike, posebno u prethodnih 200 godina.

Čovek se trudi da optimizuje svoj rad i da ostvari veće rezultate uz manje uloženog truda i energije. Zato danas imamo avio saobraćaj, kosmički program, informacione tehnologije, savremenu medicinu, da ne nabrajam dalje, lista je beskonačna.

Komfor koji je nastao kao rezultat tih napora nezabeležen je u istoriji ljudskog roda.

Iako uvek sa nostalgijom gledamo na prošla vremena, činjenica je da se nikada nije živelo komotnije, bezbednije i bogatije. Znam da se mnogi od vas mršte dok čitaju ove redove i u svojoj glavi pronalaze brojne argumente koji opovrgavaju ove tvrdnje, ali činjenice i statistika ne lažu.

Koga zanima, može da pročita knjigu Enlightment Now autora Stivena Pinkera. Kroz brojne statističke podatke i grafikone, autor vrlo racionalno i pragmatično dokazuje da je vreme u kojem živimo zapravo najbolje u celoj ljudskoj istoriji.

Meni je lično bilo teško da se složim sa njim oko nekih stvari, dr Pinker je očigledno na strani krupnog kapitala, kao apologeta neo-liberalnog kapitalizma.

Ali ono što sam izvukao kao pouku je da zaista treba živeti u sadašnjem trenutku i ne dozvoliti nikome da nam oduzme radost življenja. Za negativne misli, apatiju i iracionalne strahove su najčešće krivi mediji i vesti kojima smo bombardovani.

Međutim, iako je po Stivenu Pinkeru ovo zlatno doba, to nije razlog da se ne zapitamo da li su sve stvari baš tako dobre.

Na primeru dr Mozgova videli smo koliko pozitivnih novina su donele digitalne tehnologije. Koliko nam je olakšana kupovina, organizacija putovanja, koliko možemo da uštedimo novca i vremena.

Postavlja se pitanje, kako to da se ljudi pored toliko pogodnosti i olakšica žale da nikada zapravno nisu imali manje vremena. Šta nam je to tehnologija uzela?

Uzela nam je pažnju, slobodno vreme, maštu i kreativnost i gurnula nam u ruke aparate koji odlučuju umesto nas. Odlučuju o tome šta i kako konzumiramo, sa kime provodimo vreme i kako pravimo izbore.

Američki psiholog, Barry Shwartz, u svojoj knjizi i TED govoru, objašnjava fenomen ,,paradoksa izbora”.

paradoks izbora

Tržišna ekonomija i kapitalizam su potrošače stavili pred ogroman, ali težak izbor. Rafovi prodavnica su prepuni raznorazne robe, bukvalno imate sve od igle do lokomotive.

Međutim, taj ogroman izbor nas zapravo čini vrlo ranjivim. Potrebno nam je užasno mnogo vremena da donesemo čak i najprostije odluke. Setite se kako je teško odabrati recimo čokoladu u nekom marketu, ili pivo, paštetu, šta god.

Veliki izbor i uvećana kupovna moć doveli su nas u situaciju analiza-paraliza. Tačnije, pred ogromnim izborom, mi se zapravo blokiramo i teže nam je da donesemo odluku.

Sa pojavom interneta i online kupovine, stvari su se dodatno zakomplikovale. Nedavno sam uhvatio sebe kako sat vremena pretražujem Aliexpress kako bih pronašao adekvatni držač za telefon za auto, koji košta 1.5 eur!!! Obično parče plastike…

držač za telefon

Ono što me blokira je nepregledan izbor i strah da ću propustiti neku bolju ponudu, da ću kod nekog prijatelja videti lepši, jeftiniji i kvalitetniji držač i da ću se onda nervirati što nisam odabrao baš takav.

Što je najgore, to razgledanje virtuelnog izloga je toliko jednostavno i lako, čak i zabavno, da je veoma teško odoleti. Bilo bi razumljivo da želim da kupim neki dron ili kameru, ali zabrinjavajuće je to što toliko vremena trošimo oko izbora nekih tako banalnih stvari.

Dr Swartz kaže da se prilikom biranja između nepreglednih mogućnosti zapravo povećava horizont naših očekivanja, konstantno razmišljamo o onome što gubimo kada se za nešto opredelimo. Zabrinuti smo za tzv. oportune troškove, odnosno propuštene prilike.

Takav način razmišljanja se zatim prenosi i na lični život, odluke vezane za posao, emotivne veze, prijatelje. Stalno nam ponavljaju da imamo veliki izbor i da je on samo naš. Čist konzumerizam na delu, koji nas na kraju čini nesrećnim i depresivnim.

paradoks izbora
paradoks izbora

Rešenje je spustiti prag očekivanja i apetite i ne razmišljati previše o nepreglednim izborima, već se odlučiti što pre, jer naše vreme nema cenu.

Gubitnici IV industrijske revolucije

Nesumnjivo su nam tehnološke promene učinile život jednostavnijim i komfornijim. Više nismo osuđeni na besomučna čekanja po redovima pred šalterima, sve se završava u toplini doma, samo je bitno da vam je bankovni račun dovoljno nafilovan.

Međutim, poznato je da svaka revolucija pojede svoju decu, a takođe i da postoje poraženi u svakoj revoluciji koji su prinuđeni da se adaptiraju i prihvate nove vrednosti.

Šta ćemo sa gubitnicima tranzicije u ovoj 4. industrijskoj revoluciji? Ima li za njih spasa? Ima li za njih još vremena?

Najveći gubitnik revolucije 4.0 su svakako priroda i planeta Zemlja. Eko-sistem najviše trpi zbog našeg neprestanog progresa. Ali posledice ljudskog delovanja po eko-sistem zaslužuje poseban tekst, tako da ne bih sad o tome.

posledice revolucije 4.0
Evolucija

Za sada ćemo se zadržati na ljudima. I na Srbiji.

Veliki broj ljudi u Srbiji po svojim svakodnevnim navikama i ponašanju više pripada XX veku, neki i XIX. Tek što su nekako svarili treću a već su uleteli u četvrtu revoluciju.

I pre nego što instiktivno počnete da ih osuđujete i da im se u sebi podsmevate, zapitajte se koliko je to pošteno i pravično.

Šta ćemo sa našim bakama i dekama koji se još uvek plaše bankomata, a kamoli pametnih telefona? Kako njih da uključimo u nove tokove, ako je to uopšte moguće? Da li su oni osuđeni na izopštenost i možemo li im pomoći da prevaziđu taj ogroman jaz?

U Srbiji je digitalna pismenost još uvek na niskom nivou, pa se te razlike još uvek ne osećaju toliko i država ne oseća potrebu da radi na prevenciji negativnih posledica digitalizacije, pošto je toliko fokusirana samo na one pozitivne.

Ali to se ubrzano menja i moraće nešto da se preduzme da se sve te digitalno ugrožene kategorije obuhvate reformama.

Nekako mi se čini da je danas digitalno nepismen stanovnik Beograda u težoj situaciji sada 2018. nego što je recimo bio pripadnik građanske klase koji se u Beogradu zatekao 1945. pred najezdom oslobodilaca, pod uslovom naravno da je preživeo i da mu nije bila prilepljena etiketa izdajnika (ko želi može malo da pročita Selenića).

Trebalo bi i mi da se zapitamo koliko smo osuđujuće nastrojeni prema takvim ljudima i koliko ih zapravo na svakom koraku diskriminišemo.

gubitnici IV industrijske revolucije

Usudio bih se da kažem da je čak takva vrsta diskriminacije toliko prisutna i jaka, da nadjačava one poznate vrste prema istopolnim odnosima, drugim rasama, verama, itd. Jer danas je digitalizacija nova religija koja uspešno miri sve socijalne, verske, kulturološke i druge razlike.

Ono što nije pošlo za rukom nijednoj poznatoj religiji ili mitu. Sistem još uvek funkcioniše zato što još uvek nismo pokidali baš sve niti koje nas fizički i duhovno vezuju za zemlju i prirodu.

Onog trenutka kada te veze budu u većoj meri pokidane, tada će i analogni ljudi doživeti sudbinu svih drugih disidenata i odmetnika kroz istoriju.

Da se to ne bi desilo, moramo da ojačamo te pokidane niti i da se trudimo da sačuvamo svoju pravu prirodu, a sa druge strane da pomognemo svim digitalno ugroženim ljudima da nekako uhvate priključak i da se ne osećaju kao beskoristan i neželjen teret…