Druga strana Gugla

Kakav je odnos kvaliteta sadržaja i rangiranja u Guglovoj pretrazi? Zašto ljudi troše novac da se nađu na prvoj strani Gugla? Koje forme pretrage dobijaju na značaju?  

Svima nam je već poznat i pomalo je počeo i da nas nervira onaj bizarni vic:

– Gde je najbolje sakriti leš?

– Na drugoj strani Gugla.

Naravno, to zaista odražava realnost, ako želite da budete primećeni, jedino prva strana Gugla vam omogućava vidljivost. Druga, treća i svaka naredna već vas svrstava u NWO – neidentifikovane web objekte.

Koliko zaista ima rezultata pretrage?

Šalu u stranu, prisetio sam se svog premijernog povezivanja na internet, daleke 1997. Bilo je to u vreme čuvenih studentskih protesta, dobio sam svoj prvi pentijum i bio sam strašno uzbuđen. Krčanje dial-up modema je u to vreme označavao znak inicijacije, svečanog ulaska u svet globalne mreže. Čini mi se čak i da sam sakupio celu svoju porodicu da prisustvuje tom svečanom činu.

U to vreme strašno su me interesovali snovi i psihologija, Frojd, Jung, itd. Dobro se sećam da je tada pojam ’’dream interpretation’’ izbacivao u Guglu ukupno ne više od 100 rezultata. Znam da sam se hvalio svojim prijateljima da sam uspeo da skinem kompletan materijal sa interneta koji se odnosi na snove.

Neke sam štampao, a neke pohranjivao na hard disk ili flopi diskete. Kapiram da današnjim klincima ovakve priče imaju prizvuk nekog neolita, ali bilo je nečeg romantičnog u svemu tome što je danas teško razumeti. Pa još u podešavanjima poisključuješ sve opcije (slike, flash, video), da bi se sajt brže učitavao i da bi došao do onoga što te najviše interesuje – kvalitetnog teksta i sadržaja!

Danas, kada isti taj pojam ukucam, izlazi mi nominalno 273.000.000 rezultata! Dakle, nema ništa od hvaljenja kako sam skinuo sa neta sve o snovima, to mi je jasno. Ceo život bi mi bio kratak da samo pregledam sve te stranice.

Ali, to mi je zagolicalo znatiželju pa sam rešio da proverim koliko daleko mogu da odem sa rezultatima pretrage. Za početak, vrlo teško je kretati se kroz meni, brojevi stranica pretrage se nalaze na dnu i možete ići samo jednu po jednu.

I to što se nalaze samo dole, a ne i gore, je pomalo indikativno. Kao da vam kažu – ne traži dalje, sve što vredi je na prvoj stranici. Ali nisam bio lenj i došao sam do neke 20 stranice. Tamo sam zatekao ovakvo obaveštenje:

u prevodu: Kako bismo vam prikazali najrelevantnije rezultate, izostavili smo unose koji su veoma slični 210 koji su već prikazani. Ako želite, možete ponoviti pretragu u kojoj će biti uključeni i ti izostavljeni rezultati.

Bingo! Još uvek ima šanse za zaludne kao što sam ja.

Možda mi prikažu i ostale rezultate, stići ću ja kad tad do tog 273.000.000-og rezultata, makar za mesec dana.

Opet su me vratili na početak i opet kliktanje po rezultatima, po 5 mogu da preskačem najviše. Stigao sam do neke 40. stranice i naišao na zid.

Kraj. Tačka. Nema više.

Nema čak nikakvog objašnjenja, izvinjenja, nada.

Znači 40 stranica po 10 rezultata, to je ukupno 400 prikazanih rezultata! Pa gde im je tih 273.000.000? Mogli su barem da kažu da ne prikazuju više od tog broja da ne bi opterećivali sistem i servere. 

Odradi dobro SEO da bi na tron seo

Sa praktične i komercijalne strane gledišta, zaista je suludo očekivati bilo kakve rezultate ako vas nema na prvoj, eventualno drugoj strani. Ali da li je rangiranje pokazatelj i kvaliteta teksta? U kakvoj su tačno korelaciji?

Da biste se rangirali na prvoj strani za određene ključne reči, morate se mnogo potruditi (SEO), a često i dosta uložiti u reklame (AdWords). Tu su naravno i kvalitetni backlinkovi i relevantnost sadržaja. Pa razne tehničke stvari, poput optimizacije prikaza na mobilnom, dobro odabrane ključne reči, itd.

Ko god misli da je sve u novcu grdno se vara. To je zaista čitava nauka i ljudi koji su dobri u tome su odlično plaćeni i veoma traženi. Ali činjenica je da kvalitet samog sadržaja nije primaran.

Možete imati izuzetno kvalitetan sadržaj, koji bi recimo bez problema mogao da se nađe u nekom stručnom časopisu ili publikaciji ili Tv emisiji.

Primera radi, na 10. stranici sam pronašao ovaj BBC-ev dokumentarac o snovima koji je fantastičan https://documentaryheaven.com/dream-interpretation/. Ali, kvalitet vas sam po sebi neće visoko rangirati među rezultatima pretrage i ukoliko nemate nečiju preporuku ili tačan link, šanse da dođete do takvog sadržaja su svedene na minimum.

S druge strane, potrebno je uložiti trud i novac za rangiranje među prvih 10 rezultata gde 90% pretraga i završava klikovima. I ispuniti strogo propisanu formu. Na taj način, Gugl se pozicionirao kao neka vrsta cenzora i autoriteta koji uz pomoć svog algoritma određuje koji će tekstovi biti vidljivi čitaocima.

Cilj je isključivo prodaja. Jer ako oglašivač ne uspe da se rangira i proda svoj proizvod, sledeći put se neće ni oglašavati, a Big G-ju to nimalo ne odgovara. Njima je cilj da zarade, a ne da nas edukuju.

Što je najgore, mi smo osuđeni na sadržaj koji ima najveći marketinški i komercijalni potencijal, a njegov kvalitet se meri isključivo na osnovu broja klikova. Plitke i površne vesti, advertorials, infomercials, i ostale stvari koje imaju za cilj da od nas kao čitalaca naprave kupce.

Da li je to etično? Nije.

Da li je to praktično i profitabilno? O, da, itekako.

Zato je Gugl i jedna od najbogatijih kompanija, oni žive od prihoda od reklama, baš kao i brat Fejsbuk. Možda bi bilo poštenije da nam kažu da postoji samo 10 strana sa rezultatima pretrage za određenu ključnu reč. Ili su unutra ili si van. A ne da zaluđuju ljude milionima rezultata.

Ako ne znate tačnu adresu neoptimizovanih sajtova, praktično je nemoguće doći do njih. Doći ćemo u situaciju da je nemoguće doći do nekog sadržaja ako nema komercijalnu svrhu. Jer možete vi tehnički sjajno da odradite SEO optimizaciju i da redovno ažurirate tekst, ali ako s vremena na vreme ne bustujete post (platite reklamu), ili ako se vaš link ne nađe na više uticajnih sajtova, on će neminovno pasti na drugu, treću stranu, a zatim u bezdan.

Samim tim Internet više neće biti besplatna baza znanja. Sami autori će morati da odustanu od ideje podizanja sajtova, već će morati da objavljuju tekstove na dobro pozicioniranim stranicama i da pišu gostujuće blogove. To opet podleže ograničenjima i uredničkoj politici vlasnika blogova/portala… Znači nema slobodnog protoka informacija, iako su one dostupnije nego ikad u ljudskoj istoriji.

Naravno, koga nešto zanima, taj će naći način da dođe do informacija, još uvek je moguće kupiti knjige, naći stručne časopise na Google Scholar, pogledati neki TED talk ili pročitati nešto sa nekih korisnih portala i blogova. Ali taj izbor se sve više sužava, iako paradoksalno deluje nikad veći. Sve je teže pobeći od mejnstrima.

Kako do pažnje?

Kažu da i pisci danas vode računa o optimizaciji naslova knjige i određenih pasusa, kako bi se lakše rangirali u rezultatima pretrage.

Ne bi me iznenadilo da u bliskoj budućnosti neki poznati mladi naučnik plati recimo 100.000 dolara Kim Kardašijan da na svoj Insta story iskopira link ka njegovom članku u naučnom časopisu. Jer će to biti dobro uložen novac koji će mu se sigurno vratiti. Ili u našem slučaju neka Stanija, Luna Đogani, Zorannah, ko god od aktuelnih influensera.

Već vidim kako CERN bustuje reklame u Daily Mailu, u okviru teksta o najnovijem skandalu u britanskoj kraljevskoj porodici i to pod naslovom ,,5 uradi sam načina za ubrzavanje čestica’’.

Šalim se, naravno, to bi bilo pogrešno targetiranje publike koje ne bi donelo očekivani povrat od investicije, ali ideja vam je jasna.

Čuo sam za slučajeve da su ljudi koristili tehnike digitalnog marketinga da bi oglasili neki hitan apel za pomoć, za lečenje deteta i sl. objavljujući ga na stranicama influensera i koristeći ključne reči koje nisu nimalo primerene situaciji. Šta će, muka ih naterala. Koliko pažnje, toliko muzike!

Pažnja je danas ta koja se plaća. Sve se meri brojem poseta, pratilaca, pretplatnika. Dovoljno je da pogledate domaću i stranu youtube scenu i sve će vam biti jasno. Ja sam već naučio da izbegavam klipove sa milionskim pregledima. Shvatio sam da je kvalitet u obrnutoj proporciji sa brojem pregleda, čast retkim izuzecima.

Situaciju dodatno komplikuje to što je Google vlasnik YT-a, pa sve više podstiče pregled sadržaja, imaju praktično monopol u tekstualnim i video pretragama što je previše za samo jednu kompaniju. Pri tom je regulativa tek u povoju i praktično imaju neograničenu moć.

Nedavno su objavili da neće promovisati sadržaje koji imaju veze sa teorijama zavera, antivakcinaškim i ravnozemljaškim i ostalim pseudonaučnim baljezgarijama. Baš im hvala na tome.

Očigledno su shvatili da im je slaba zarada, pošto zaludni i polupismeni ljudi to sami pretražuju, ide se na organsku pretragu, a tu nema komercijalnog interesa jer se ne plaćaju reklame.

Koliko nas sve nerviraju reklame u sred gledanja nekog zanimljivog klipa na Youtube-u?

Po svim pravilima permisivnog marketinga, neplanirano prekidanje konzumenata u određenom procesu je potpuno neprihvatljivo. Može predstavljati samo faktor dodatnog odvraćanja.

Zašto onda Youtube insistira na reklamama koje se moraju odgledati i to u sred sadržaja do kojeg nam je stalo? Da li žele da nas oteraju? Čisto sumnjam da njihovi vrhunski dizajneri i marketari nisu primetili koliko je iritantna ova funkcija. Ili se spremaju za lansiranje neke plaćene verzije koja neće imati reklame, ili su pod imperativom zarade namerno postavili propagandni intermeco tamo gde je njegov pregled neizbežan.

Uz moć dolazi i odgovornost

Po meni, oglašivači gube podjednako kao i korisnici, samo jedna strana dobija, a zna se koja. Rejting, klikovi, pregledi… Youtube je trenutno drugi po rangu pretraživač, odmah posle Google-a. To znači da je zarada ogromna i da njih u suštini baš briga za korisničko iskustvo. U fazonu su ,,ako imate bolje, vi slobodno idite“.

Možda trenutno na online nebu nema puno alternativa i Google nam je iz 1001 razloga najpraktičnija varijanta. Verovatno u istoriji ljudskog roda nije bilo tako korisne i toliko rasprostranjene alatke. Takvu moć bi trebalo da prati i velika odgovornost. I svest o uticaju na korisnike.

Trka za zaradom i profitom je začarani krug i mislim da to počinje da shvata i tehnološka industrija. Sve više se okreću dobrobiti korisnika i razvijaju servise koji su dobrobit korisnika postavili kao krajnji cilj. Nadamo se da su iskreni u tome i podržavamo ih da istraju…