Digitalni minimalizam – kako manje može da bude više?

Šta je digitalni minimalizam?

Ko su pioniri digitalnog minimalizma?

Zašto je danas tako popularan?

Koje su ideje primenjive?

7 online grehova

Tehnologija je ušla u naše živote i domove i tu će i ostati. Od toga ne možemo i ne treba da bežimo.

Iako navedeni podaci deluju zabrinjavajuće, korišćenje tehnologije je ne samo neizbežno nego je i beskrajno korisno, to je činjenica. U današnjoj ekonomiji digitalna pismenost je postala imperativ za pristup tržištu rada, a naš svakodnevni život je postao nezamisliv bez mobilnih telefona, računara, interneta…

S druge strane, prekomerno korišćenje savremenih tehnologija dovodi do velikih problema na psihičkom i socijalnom planu. Zato se u razvijenom svetu u poslednje vreme sve češće pojavljuju pokreti i inicijative koje imaju za cilj da pomognu ljudima da smanje vreme provedeno kraj ekrana i da ih vrate osnovnim ljudskim vrednostima.

Jedan od takvih pokreta je i digitalni minimalizam.

Šta je digitalni minimalizam

Digitalni minimalizam predstavlja filozofiju koja vam pomaže da preispitate koji digitalni uređaji (kao i ponašanja koja prate te uređaje) dodaju vrednost vašem životu. Podstaknut je verovanjem da se planskim i agresivnim raščišćavanjem jalovog digitalnog šuma, i optimizovanim korišćenjem alata koji su zaista bitni, može značajno poboljšati život.

Cal Newport

Ovaj pokret uključuje neformalnu grupu blogera, podkastera i pisaca koji se zalažu za jednostavniji život u kojem pojedinac može da se fokusira na manji broj stvari koje su stožeri smisla i vrednosti ljudskih života — nauštrb plejadi brojnih aktivnosti i stvari koje su nam nametnute kao predmeti želja.

Dakle, ne može se govoriti o nekoj reaktivnoj struji koja pokušava da poništi progres nauke i tehnologije. To su ljudi koji su duboko u materiji i jedni od najveštijih korisnika iste te tehnologije koju kritikuju, bolje reći naš odnos prema tehnologiji.

Minimalizam je sredstvo kojim se rešavate viška stvari u životu kako biste mogli da se fokusirate na ono što je važno, da biste mogli da pronađete sreću, ispunjenost i slobodu.

Minimalizam je sredstvo koje vam pomaže da pronađete slobodu. Slobodu od straha. Slobodu od brige. Slobodu od preopterećenosti. Slobodu od krivice. Slobodu od depresije. Slobodu od zamki koje nam postavlja potrošačka kultura na kojoj smo izgradili naše živote. Stvarnu slobodu.


Joshua Fields Millburn & Ryan Nicodemus 

Polazi se od osnovne ideje ,,što manje to bolje” (less is more) i da je bolje usredsrediti se na nekoliko ključnih vrednosti nego lutati kroz lavirinte lažnih izbora. Digitalni šum kojem smo izloženi je izuzetno stresan, čovek nema kognitivnih ni bioloških kapaciteta da sve to proguta.

Naš mozak nije ni server, niti hard disk, da može da pohrani i obradi tu ogromnu količinu podataka koju u kofama svakodnevno trpamo u sebe.

Osim toga, naša pažnja je ograničenog opsega i jako je razigrana i nestalna, vođena bazičnim instinktima i potragom za novim sadržajima.

Upravo zbog te urođene znatiželje i radoznalosti, lak smo plen jeftinih i plitkih informacija koje neumereno konzumiramo u strahu da nešto važno ne propustimo (poznatiji kao FOMO – Fear Of Missing Out).

Minimalisti kažu da propuštanje nije uopšte negativno, naprotiv.

Da bismo se nečemu posvetili i bili dobri u tome, moramo nešto drugo da zanemarimo. Svaki put kada nečemu kažemo da, trebalo bi da razmislimo čemu smo na taj način rekli ne.

Selektivna pažnja je nešto sasvim normalno i poželjno. Kao kontramera, uvodi se pojam JOMO (Joy of Missing Out), ili radost propuštanja. Međutim, danas je za svesno propuštanje potrebno uložiti dodatni napor, jer izazovi vrebaju na svakom koraku.

Distraktori su svuda oko nas i jako su primamljivi. Gomila ljudi se bori za našu pažnju i za to troše ogroman novac ne bi li nas privukli da kliknemo na baš njihov link, informaciju, fotografiju, klip, reklamu…

Da ne pričamo o količini podataka koje skladištimo, skupljamo, pretvarajući se u informacione hordere.

Da li ste skoro pokušavali da pronađete neku fotografiju sa prošlogodišnjeg letovanja, ili neki mp3 fajl na svom računaru ili telefonu? Verovatno ih retko i pohranjujete na fizičke uređaje, pretežno su na Cloud servisima.

Muzika i filmovi se lakše prate preko streaming servisa poput Youtube-a i SoundCloud-a. A slika ako nije sačuvana na društvenim mrežama onda je praktično i izgubljena.

Tržište rada i profesionalni apgrejd

Sve se toliko brzo menja, da smo konstantno u stanju anksioznosti i straha da li ćemo uspeti sve da ispratimo. To važi i za posao koji radimo.

Stalno smo u neizvesnosti da li ćemo za par godina moći da odgovorimo zahtevima tržišta, da li ćemo moći da ispratimo razvoj industrije u okviru delatnosti koju obavljamo. Stvara se osećaj da nikad nismo dovoljno dobri, da treba konstantno da radimo na sebi i da se usavršavamo.

Tu nema ničeg spornog, ali sve i da hoćemo, ne možemo baš sve da ispratimo, pa će i u profesionalnom smislu useful life jednog radnika biti sve kraći i kraći.

Moraćemo da se adaptiramo na to i da budemo u stanju da se stalno menjamo, usavršavamo, apgrejdujemo, apdejtujemo.

Ne bi me iznenadilo da nam u nekoj bližoj budućnosti ugrade slotove u mozak u koje ćemo ubacivati memorijske kartice i koje ćemo moći svakodnevno da ažuriramo novim verzijama, poput Androida. Ili ćemo i sami postati neka vrsta kiborga, ako biotehnologija nastavi da napreduje sadašnjim tempom.

kiborg apgrejd

U tom smislu, digitalni minimalizam nudi jednu alternativu. On nije protiv upotrebe digitalnih tehnologija, ali jeste za jedan racionalniji pristup i umerenije korišćenje uređaja. Neka vrsta filtera koji nas štiti od viška kojim smo pretrpani.

Jedino tako možemo na pravi način izvući maksimalnu korist iz tehnologije i kontrolisati situaciju, a opet zadržati ljudske kvalitete, emocije, društvene veze, radost življenja.

Da se razumemo, ako ste neki tehnofob ili analogni baksuz, nisam na vašoj strani. Morate da se menjate.

Verovatno je bilo onih koji nisu želeli da koriste točak kada je izmišljen, nego su rolali kamenje po oblucima i cepanicama. Ali takvi nisu dugo opstali. Nemojte i vi da glumite Sizifa i gurate kamen uzbrdo.

Neke stvari su nam zaista u velikoj meri promenile život na bolje i to ne može niko da ospori. Zamislite život bez interneta, mapa, navigacija, elektronskih šaltera, online rezervacija smeštaja i avionskih karata ili bez računara na radnom mestu. O svim prednostima i nedostacima revolucije 4.0 pisali smo ovde.

Ako vam to ne odgovara, postoji izbor. Porodica bistrih potoka uvek prima nove članove i to je sasvim legitiman izbor. Život u prirodi, lišen svih uređaja i ometača.

Ali nemojte da glumite pametnjakovića, koji obitava u savremenoj civilizaciji, u velikom gradu, usred 4. industrijske revolucije i odbija da koristi računar. Onda vam nije mesto u gradu.

Poenta je odvojiti žito od kukolja i vratiti tehnologiju na mesto koje joj pripada – korisnom alatu koji unapređuje ljudski život.

Ko su pioniri i rani usvajači digitalnog minimalizma?

Cal Newport, profesor informatike na Džordžtaun univerzitetu slovi za jednog od rodonačelnika digitalnog minimalizma, jedan je od idejnih tvoraca i autor istoimene nedavno objavljene knjige.

Cal Newport

Cal kaže da smo navukli tehnološke bukagije i to ne baš sopstvenom krivicom i voljom. Borimo se protiv multimilionske industrije koja ne žali novac na razvoj uređaja i softvera koji stvaraju osećaj zavisnosti.

Stvoren je nezdrav odnos prema tehnologiji i uređajima i ljudi se žale da sve više gube kontrolu i autonomiju.

Savremena tehnologija je po njemu, za razliku od ranijih pronalazaka, prvi put omogućila stanje konstantne distrakcije.

Zato savetuje da prođemo 30-dnevni period odvikavanja i pospremanja (declutter).  Detaljnije tehnike odvikavanja i digitalnog minimalizma obradićemo u nekom od narednih tekstova.

Profesor Newport kaže da moramo ponovo učiti kako da budemo sami sa sobom. Tada se rađaju nove ideje, dolazi do samospoznaje i jača se bliskost sa drugim ljudima, kada dođe do kontakta u realnom svetu.

I da se treba iskreno posvetiti poslu/hobiju/ljudima/stvarima koje nas stvarno zanimaju i neprestano stvarati.

Stvarajmo više, konzumirajmo manje!

Restrikcije i digitalni post ne mogu dati rezultate ako se praznina u slobodnom vremenu unapred ne osmisli i popuni smislenim offline sadržajima i hobijima.

Nova tehnologija, kada se koristi pažljivo i planski, može da stvori bolji i potpuniji život nego što su to u stanju krajnosti poput ludizma ili nekritičkog prihvatanja svih noviteta.

Tristan Harris

Tristan Harris

Tristan je proveo tri godine radeći u Google-u kao etički konsultant za dizajn i korisničko iskustvo. Razvijao je okvir po kojem bi tehnologija na etički način trebalo da aktivnosti i misli milijarde ljudi skreće sa ekrana.

Trenutno kao suosnivač Centra za humanu tehnologiju radi zajedno sa bivšim insajderima tehnološke industrije, sa misijom da ublaže štetna dejstva koja proizvode tehnološke platforme i da ih usklade sa ljudskim potrebama.

Tristan tvrdi da digitalni uređaji funkcionišu po principu slot mašine. Svaki put kada aktiviramo uređaj, mi smo u stanju iščekivanja pred neizvesnim rezultatom, slično kao kada koristimo slot aparate.

slot mašina
Ilustracija preuzeta sa sajta VirtualVirus

S tim da je dobitak u ovom slučaju notifikacija o novom mailu, poruci ili reakciji naših prijatelja na društvenim mrežama. Ta neizvesnost utiče na lučenje dopamina svaki put kada proveravamo telefon i navodi nas da to radimo kompulzivno i učestalo.

Tristan je jedan od teoretičara i filozofa kada su u pitanju dizajn i kvalitet korisničkog iskustva. Predlaže brojna praktična rešenja koja mogu da daju brze rezultate, kao i ona koja bi trajno rešila problem i usaglasila potrebe tehnoloških giganata i njihovih korisnika.

Ne zalaže se za radikalno odbacivanje tehnologije, već za njeno humanije korišćenje, pre svega od strane kreatora sadržaja.

Nick Wignall

Nick Wignall

Nick je psiholog i terapeut koji pokušava da premosti jaz između nauke i self-help literature primenjujući svoje terapeutsko iskustvo, kao i najbolje ideje iz psihologije i bihejvioralne nauke. Na svom blogu kaže da postoje tri osnovna postulata digitalnog minimalizma

1. Korišćenje tehnologije bi trebalo da bude svesno i plansko, a ne automatsko i kompulsivno.

2. Tehnologija je stvorena kao pomoć i instrument za izradu smislenih stvari, a ne kao izvor zabave i trenutne razonode.

3. Tehnologija nikada ne sme da bude važnija od ljudi

Marie Kondo

Marie Kondo

Marie Kondo, declutter guru iz Tokija, pomaže ljudima da se reše viška stvari i na taj način ostvare psihički i duhovni balans.

Počela je sa sređivanjem životnog prostora, uklanjanjem viška stvari, a zatim je proširila delatnost i na digitalne hordere.

Ova simpatična Japanka je izuzetno popularna, njene epizode na Neflixu Tidying Up With Marie Kondo prati više miliona ljudi. Patentirala je svoj KonMarie metod.

Njena tajna je u tome što se pojavila u pravom trenutku sa pravom pričom. Ljudi su postali prezasićeni raznim analognim i digitalnim smećem i počeli su otvoreno da traže pomoć, a Marie nudi upravo ono što im treba.

Sherry Turkle

Sherry Turkle

Profesor društvenih nauka na MIT-u. Ovde možete pogledati njen TED govor.

Bavi se proučavanjem odnosa ljudi i tehnologije, odnosno načina na koji tehnologija utiče na to kako ljudi posmatraju sami sebe i svet koji ih okružuje.

Sherry dosta odmereno tvrdi da ne postoji dovoljno velika istorijska distanca da bismo sudili o promenama koje donosi 4. industrijska revolucija. One se ne mogu okarakterisati kao dobre ili loše, ali može se pričati o fenomenima i negativnim uticajima na ljudsko ponašanje.

Kada su se pojavili, telegraf, telefon, automobil, čak i knjiga, izazivali su podjednaki oprez i strah. Jedino što je stvar sa današnjim uređajima ozbiljnija zbog izloženosti manipulacijama i novim zavisnostima koje stvaraju.

Sherry tvrdi da korišćenje društvenih mreža utiče na ponašanje, raspoloženje, izaziva depresiju i pravi lažnu sliku o ,,blagostanju’’ kako je to predstavljeno na tuđim profilima, što posebno može biti opasno za tinejdžere.

Sherry Turkle briljantno primećuje da danas ljudi sve više provode vreme ,,zajedno, a sami’’ (Alone Together). Poput porodica koje sede skupa u dnevnoj sobi, pri čemu je svako duboko prikovan za svoj ekran.

Osim toga, ljudi sve manje koriste praktične veštine i zanate, kupuju sve gotovo i servirano. Manuelni rad se automatizuje i obesmišljava.

Uređaji eliminišu tišinu iz ljudskog života, a ona je njegov neophodni sastojak. Samoća deluje kao problem koji se mora rešiti. Ako ne naučimo decu kako da budu sama, onda će znati samo kako da budu usamljeni. 

Zbog ubrzanog načina života i digitalnih komunikacija, žrtvujemo konverzaciju za konekciju. Očekujemo više od tehnologije, a manje jedni od drugih. Tehnologija nas gađa tamo gde smo najosetljiviji.

Reći ću vam šta je problem sa konverzacijom. Dešava se u realnom vremenu i ne možeš da kontrolišeš ono što ćeš izgovoriti.


Sherry Turkle

Catherine Price

Catherine Price

Američka novinarka, motivacioni govornik i autor knjige ,,Kako da raskinete sa svojim telefonom’’, pokušava da objasni prirodne mehanizme i ljudska psihološka i biološka ograničenja koja utiču na naš nezdrav odnos prema telefonima. Takođe opisuje i kritikuje sve trikove industrije sadržaja i zabave kojima nam kradu pažnju i koncentraciju.

Cathie je osmislila 30-dnevni program odvikavanja uz vrlo detaljni opis postupaka kroz koje se prolazi. Borba protiv tehnologije samom tehnologijom. U tome se služi i određenim aplikacijama koje pomažu da se stvori optimalni balans između telefona i života.

Digitalna detoksikacija

Ovaj zanimljiv program osmislili su Levi Felix i njegova partnerka, Brooke Dean, koji su pobegli od užurbanog života i metropolitske buke i osnovali 17 ,,sanatorijuma” za digitalnu detoksikaciju.

Njihov slogan je ,,Disconnect to Reconnect’’ (Isključi se da bi se ponovo uključio). Uključi se u život, u realne društvene tokove, poveži se sa sopstvenim mislima i osećanjima. Kako sami za sebe kažu, nisu startup, nego slow-down

Organizuju i digital detox kampove – Camp Grounded  

Camp Grounded

Ovaj trodnevni letnji kamp je namenjen odraslim osobama koje mogu da iskoriste priliku da se diskonektuju, pobegnu od šuma civilizacije i ponovo budu deca.

Aktivnosti su brojne, a ono što ih odlikuje je da su sve unplugged: umetnost i zanati, joga, pisanje na kucaćoj mašini, gađanje bojama, meditacija, plivanje, takmičenje talenata, ples, logorske vatre, streličarstvo, penjanje, planinarenje, posmatranje zvezda, zdrava ishrana, oslikavanje lica, kaligrafija, analogna fotografija i brojne druge.

Burning Man festival

Festival koji se svake godine krajem avgusta održava u pustinji Nevade, SAD. Opisuje se kao savremeni umetnički eksperiment gde avangardni umetnici stvaraju neobične i ogromne artefakte industrijskog dizajna koji se na kraju spaljuju (otuda naziv Burning Man).

Arhitekte našeg digitalnog sveta, iz Silikonske doline, dolaze da sebi daju odušak i da simboličnim paljenjem figura prinesu žrtvu i simbolično pobegnu od zla koje su pustili na nas.

Andrew Sullivan
Burning Man

Minimalizam kao trend

Koliko je stvar ozbiljna, govori i činjenica da su se Google i Apple, koji uvek prate trendove, priključili borbi protiv tehnologije?!

Pomalo kanibalistički, uvode aplikacije koje imaju za cilj da pomognu ljudima da smanje vreme provedeno kraj telefona. Postavlja se pitanje da li su iskreno postali toliko zabrinuti za nas, ili za sebe i svoj profit.

Shvatili su da je došlo do određenog zasićenja i da minimalizam postaje trend, pa pokušavaju da budu korak ispred. Čak se govori o novoj industriji digitalnog velnesa!!!

Amerikanci su genijalni kada je biznis u pitanju, trebalo bi da se ugledamo na njih. Sve su u stanju da pretvore u svoje naličje i naravno u profit. Zato je valjda i taj njihov kapitalizam tako dominantan i nepobediv.

Zaključak

Velika harvardska studija
Velika harvardska studija

Velika harvardska studija je sprovedena tokom perioda od 75 godina i pratila je živote 724 Amerikanaca. Pitali su ih šta za njih znači sreća. Pratili su njihove životne priče, profesionalne karijere i njihovo zdravstveno stanje.

Neki od ispitanika su tokom trajanja studije umrli. Ali oni koji su pretekli, u najvećem broju slučajeva su izjavljivali da ih srećnim čine kvalitetni međuljudski odnosi, ljubav, povezanost i mogućnost da se na nekoga oslonimo.

Ni novac, ni luksuzne stvari i putovanja, ništa od onoga za čime jurcamo.

Samo bliskost i ljubav.

U tom smislu, trebalo bi da razmotrimo svoje prioritete i posvetimo više vremena najdražim osobama, jer ćemo tako doprineti i sopstvenom zdravlju.

U krajnjoj liniji, engleski termin digitalni minimalizam mogli bismo zameniti jednom zaboravljenom i potcenjenom srpskom rečju – SKROMNOST.