Zašto je digitalna diskriminacija jedina društveno prihvatljiva

Šta je digitalna diskriminacija i kako se ispoljava? Da li ste se ikada iskreno zapitali kakav je vaš odnos prema ljudima koji ne žele ili ne mogu da koriste tehnologiju – računare, pametne telefone, internet? Da li vas nerviraju ili ste ravnodušni? Da li ih osuđujete ili sažaljevate? Da li im možda ponekad zavidite?

Ko nije zgrešio neka prvi baci kamen

Hteli mi to da priznamo ili ne, u toj meri smo postali zavisni od savremene tehnologije, gedžeta i interneta, da je to počelo da boji i naš stav o drugim ljudima i naše rasuđivanje.

U tom smislu, možemo govoriti o digitalnoj diskriminaciji, odnosno osuđujućem i isključujućem odnosu koji imamo prema onim pojedincima ili zajednicama koje odbacuju ili se ne snalaze sa savremenim tehnologijama.

Ta diskriminacija je u svemu nalik ostalim vidovima diskriminacije: rodnoj, rasnoj, verskoj, seksualnoj… Jedina razlika je ta što je digitalna diskriminacija društveno prihvatljiva i nije zabranjena nijednim zakonom, regulativom,  uredbom.

Pogledajte recimo oglase za posao. Deluje da je danas i za rad u pekari potrebno poznavanje rada na računaru, i oni imaju digitalne kase i specijalizovane softvere.

Šansa da se danas zaposlite u nekoj firmi ako ste još uvek je u analognoj fazi je manja nego kod nekog Aboridžina koji aplicira za posao digitalnog asistenta.

Sve i da je nepismen, prednost na njegovoj strani je ta što pripada ranjivoj grupi, pa poslodavac mora dobro da razmisli pre nego što ga odbije, jer tako rizikuje da bude osuđen za diskriminaciju i nepružanje jednakih šansi svima.

Uzmi mu sve, samo nemoj WiFi!

Pogledajte kakav odnos današnji omladinci imaju prema starijim ljudima, prema ljudima na selu, kako se ponašaju kad uđu u nečiji stan/kuću koji nema wi-fi ruter.

Odmah se trči do najbližeg hotspota u lokalnom kafiću da se isproverava Insta story ili FB.

iGeneracija
iGeneracija

Po svoj prilici, u takvo domaćinstvo više neće nogom kročiti. Ne posećuju ni svoje bake i deke i rođake, koji još uvek žive u analognom formatu.

Oduzmi im sve, samo nemoj WiFi!

Uz ogromnu količinu informacija koju današnje generacije svakodnevno obrađuju, pažnja je postala najdeficitarniji resurs i svi se bore za istu. Današnji klinci ne koriste više skoro ništa analogno. Njihove navike i ponašanja su korenito promenjene.

Ne sluša se FM, ne gleda se linearna televizija, skoro ništa u real time-u, sve je on demand. Sve je dostupno, na jedan klik od vas, izbor je praktično neograničen.

O paradoksu izbora govorili smo u tekstu o IV industrijskoj revoluciji.

Ti isti klinci koji misle da raspolažu mnogo većom količinom informacija od svojih roditelja, baka i deka, zapravo se kreću u jednom uskom i začaranom krugu istomišljenika.

Svi su kao sa trake, isto se oblače, ista muzika, iste serije i filmovi, iste ljude prate na društvenim mrežama, praktično su uniformisani. Život im se svodi na praćenje aktuelnih stvari, trendsetera, influensera koji kreiraju njihov kolektivni ukus.

Jedino merilo je broj subscribera, pregleda, lajkova i poseta. Bez obzira što je taj broj vrlo često u obrnutoj proporciji sa kvalitetom sadržaja. Ali ko još za to mari…

Njihova pažnja je u toj meri ograničena, da sve duže od jednog tvita svrstavaju u istu grupu sa ruskim romanima. Novine ne čitaju, knjige da ne spominjem, informišu se uglavnom preko Fejsa, Instagrama i Youtube-a.

I onda se podsmevaju starijim ljudima koji čitaju štampane novine, knjige, prate TV program uživo i to domaće kanale u linearnom formatu, bez mogućnosti pauziranja i vraćanja unazad.

Šta je to ako ne diskriminacija? A veliko je pitanje šta oni konzumiraju preko neta i kakav je kvalitet tih informacija. O tome će biti reči nešto kasnije.

Globalizacija i internet

Činjenica je da danas 1/3 čovečanstva ima pristup Internetu, tj. 2.5 milijardi ljudi. To i dalje ostavlja 5 milijardi u ,,informacionom mraku“. Toliko njih nema pristup Internetu.

globalna mreža

Užurbano se radi da se svi povežu i da se omogući pristup i najzabačenijim selima. Na tim projektima se uveliko radi u Google-u, SpaceX-u, Amazonu, Facebook-u. Utrkuju se ko će pre da lansira specijalne satelite koji će omogućiti WiFi signal u svakoj bogovetnoj vukojebini.

Plan je da niko ne ostane pošteđen. Slično kao što je Katolička crkva širila hrišćanstvo po Africi, sad će neki novi misionari da šire Internet po nerazvijenim krajevima.

Ti jadni i ubogi ljudi oskudevaju u mnogo čemu – nemaju ni vodu, ni hranu, ni kontracepciju, ni lekove. Ali to tehnološke gigante ne tangira previše.

Važno je da ih pretvore u konzumente online sadržaja i da digitalno tržište nastavi da se širi.

Iskreno ih baš briga za njihovo obrazovanje i pristup informacijama, potrebni su im isključivo kao korisnici, jer tržište je ogromno i svakog dana se sve više uvećava, kako raste broj ljudi na planeti. A proporcionalno mora da raste i njihov biznis. Ili rasteš ili si propao.

Digitalna diskriminacija i na zemlji i na nebu

Da se vratimo na diskriminaciju, ali iz drugačije perspektive. Prethodno smo se bavili sukobom na relaciji online – offline sveta.

Da sad zavirimo u taj digitalni svet i proverimo postoji li tamo diskriminacija i na informacionom nebu.

Šta prvo gledate kada recimo tražite neki sadržaj online ili kada pokušavate da obavite neku online kupovinu? Ocene, rejtinge, recenzije, naravno.

rejting

Ako tražite neki stan preko AirBnB-a, ili želite da čujete neku novu muziku, ili da zapratite neku FB stranicu, prvo gledate koliko ima pregleda, lajkova, pratilaca, kakve su ocene, koliko pozitivnih komentara i preporuka.

Disruptivne inovacije su donele revoluciju i u velikoj meri nam svima olakšale život. Na neki način i uvele demokratiju i zaštitu potrošača.

Jer neko ko želi da vas prevari, to više sigurno neće raditi preko internet portala na kojima se ocenjuju prodavci. Dovoljna je jedna negativna ocena i njegova karijera na tom sajtu je završena. U tom smislu, kupci nikada nisu bili zaštićeniji, tržište samo sebe reguliše i sve deluje savršeno.

Ali šta kad se taj sistem ocenjivanja i rejtinga prenese na svakodnevni život, lišen komercijalne dimenzije. Postoji nešto što se zove validacija, a to podrazumeva odobravanje okoline u digitalnom okruženju.

Društveno odobravanje je svojstveno čoveku kao društvenom biću i od njega smo svi u većoj ili manjoj meri zavisni.

Način na koji ljudi reaguju na naše objave na mrežama, komentare po portalima, objavljene tekstove, blogove, dosta utiče na našu percepciju sopstvene vrednosti. Kada izostanu lajkovi onda nastupa nezadovoljstvo, pa pesimizam, pa na kraju i depresija.

Ako nastavimo ovako, uskoro ćemo svi postati hodajući profili na društvenim mrežama. I ljudi će nam dodeljivati ocene i lajkove na osnovu naših postupaka.

Kakav ti je rejting toliko vrediš

Ovaj fenomen je sjajno obrađen u seriji Black Mirror, epizoda Nosedive.

Nosedive epizoda

Društveni status i prihvaćenost se u ovoj distopijskoj seriji određuju na osnovu ličnog rejtinga koji imate i koji oscilira u zavisnosti od toga kako vas drugi ljudi ocenjuju.

Rejting je jedina i najvažnija valuta koja određuje vaš materijalni i socijalni status i svi se bore da ostvare što veći, tonući lagano u hipokriziju, lažne manire i izveštačenost.

Da vam ne bih prepričavao celu seriju, pogledajte je sami na Netflix-u, kao i ostale epizode Black Mirrora, fenomenalne su.

Nešto slično se nažalost već dešava u realnom životu. I to u Kini.

Korisnike Alipay aplikacije, koja služi za plaćanje usluge putem mobilnog telefona, agencija za kreditni rejting nagrađuje određenim poenima, ali postoje i kazne za one sa manjim brojem poena.

Visok rejting vam omogućava ubrzanu sigurnosnu proveru na aerodromu, biznis klasu u avionu, pristup raznim luksuznim sadržajima, iznajmljivanje skupocenih automobila bez depozita, i razne druge povlastice i bonuse.

Postoji čak i provera rejtinga vaših prijatelja, baš kao u navedenoj seriji Black Mirror. Ocenjuje se „kvalitet“ prijatelja korisnika aplikacije, pa se na neki način stvara kastinski sistem i građani dele na one višeg i one nižeg reda.

Alipay rejting
Alipay rejting aplikacija

Posebna opasnost leži u činjenici da država može da zloupotrebi podatke o svojim građanima ukoliko autoritarnoj vlasti ne odgovaraju građani koji bi se bilo kada u budućnosti pobunili, a to već depresivno podseća na Orvela.

Zamislite današnji decu kada jednog dana budu aplicirala za posao. Već sada se uredno proverava Facebook profil, LinkedIn, svi digitalni tragovi koje sejemo za sobom. Poznavaće nas bolje nego što sami sebe poznajemo. 

Verovatno će jedini uslov za posao biti neki univerzalni rejting, recimo minimum 4 zvezdice. Metrika je vrlo surova, a često zanemaruje kompleksnost ljudske ličnosti, emocionalnu, socijalnu i duhovnu dimenziju.

Sve se svodi na rezultate, ciljeve, KPI-eve – bićemo svedeni na puke brojeve. I to pod uslovom da uopšte budemo potrebni kao radna snaga. Možda na kraju Džef Bezos i ekipa shvate da im posao ipak bolje odrađuje veštačka inteligencija i algoritmi.

Samo ostaje veliko pitanje šta će se desiti sa celom armijom nezaposlenih i neproduktivnih ljudi, koji će biti korisni onoliko koliko je nama danas volovska zaprega.

Politička korektnost i diskriminacija

Danas toliko moramo da vodimo računa o svakoj izgovorenoj reči da mi je mrsko i da pišem na ovu temu. Neko će možda i da me izblokira zbog ovoga što imam da kažem.

Kao da će politička korektnost rešiti sve naše probleme. Da li je nekom crncu u Americi bitnije da ga zovu African American ili da dobije pošteno plaćen posao i da ga zaista uvažavaju, pa makar ga oslovljavali i slengovski.

Da može čovek da podigne porodicu, školuje decu, putuje i upoznaje druge kulture, da policija očisti njegov hood od droge, oružja i kriminala. Pa tek onda da govorimo o istinskoj, a ne političkoj korektnosti. Politička korektnost je samo paravan za licemerje i za istrajavanje na predrasudama.

Pogledajte samo startapove u Silicijumskoj dolini. Navedite mi jednog vlasnika uspešnog startapa koji nije belac. Procenat žena je takođe jako nizak. Sličan odnos je i među zaposlenima.

A startup mehur pri tom postaje sve veći i preti da eksplodira, poput prethodnog dot com-a.
Sve sluti na novi krah koji će se odraziti na svetsku ekonomiju i dovesti do nove krize. Više o tome možete pročitati u tekstu o startapovima.

Stvari se ipak polako menjaju

Ipak nije sve tako crno kako možda deluje.

Postepeno dolazi do zasićenja i ljudi pokušavaju da promene svoje navike. Ima naznaka čak i među najzagriženijim korisnicima novih tehnologija da je došlo do zasićenja. Vreme je za temeljnu detoksikaciju.

Ljudi se polako zamaraju, naročito pripadnici srednjih generacija. Nezdrav odnos sa tehnologijom im sve više zadaje mučninu i odvaja ih od jednostavnih stvari koje čine život. Možda su zato u svetu u poslednje vreme sve jači pokreti koji propagiraju raščišćavanje digitalnog smeća.

Kako se bude razvijala ljudska svest, tako će jenjavati i diskriminacija o kojoj sam pričao. Mislim da to važi i za nove generacije. Iskreno želim u to da verujem.